Svjetski novi valovi uz predavanja Jean-Michel Frodona i Ane Grgić

Program poči­nje 28. 09. u 17 h s pre­da­va­njem Jean-Michel Frodona od sat i tri­de­set minu­ta, nakon čega sli­je­de dva fil­ma po izbo­ru pre­da­va­ča. Prva nas­lov­na pro­jek­ci­ja fil­ma  Sreća (1966) Agnes Varde u počast je nedav­no pre­mi­nu­loj auto­ri­ci čija su pionir­ska ostva­re­nja svr­sta­na među naj­z­na­čaj­ni­ja dje­la film­ske umjet­nos­ti. Nakon toga sli­je­di film Alain Resnaisa Muriel, ili vri­je­me povrat­ka (1963).  Predavanja i pro­jek­ci­je nas­ta­vit će se u istom ras­po­re­du sve do 02. 10. 2019., a  odr­ža­vat će se u Kino klu­bu Split, Ulica slo­bo­de 28, na katu zgra­de Doma mladih.

Uz broj­ne atrak­tiv­ne nas­lo­ve iz svjet­ske kine­ma­to­gra­fi­je, 03. 10. 2019. u 20 h  kao pose­ban kuri­ozi­tet i za pri­god­no zatva­ra­nje pro­gra­ma pri­ka­zat će se nedav­no res­ta­uri­ra­na i digi­ta­li­zi­ra­na ver­zi­ja fil­ma Ivana Martinca Kuća na pije­sku (1985).

Ulaz na pre­da­va­nja je slo­bo­dan, a svi koji budu poha­đa­li pro­gram u cje­li­ni dobit će i pot­vr­du za koju se potreb­no pret­hod­no pri­ja­vi­ti OVDJE. Program se odr­ža­va na engle­skom jeziku.

O PREDAVAČIMA

Jean-Michel Frodon, novi­nar je, film­ski kri­ti­čar, pisac, pro­fe­sor, kus­tos iz Pariza. Kao novi­nar i film­ski kri­ti­čar dje­lo­vao je u tjed­ni­ci­ma Le Point (1983. – 1990.) i Le Monde (1990. – 2003.), te bio izvr­š­ni ured­nik časo­pi­sa Cahiers du cinéma (2003. – 2009.). Piše za web stra­ni­cu sla​te​.fr i blog Projection publique i član je ured­niš­tva i stal­ni pisac za časo­pi­se Caiman, Cuadernos de Cine (Španjolska), Camera Lucida (zem­lje Balkana), cinep​hi​lia​.net (Kina).  Osnivač je  orga­ni­za­ci­je L’Exception (2000. – 2004.). Kao pro­fe­sor pre­da­vao je na film.factory pro­gra­mu, film­skoj ško­li koju je osno­vao Bela Tarr u Sarajevu (2012. – 2015.), na Sciences Po Paris (Institut poli­tič­kih zna­nos­ti), te je hono­rar­ni pro­fe­sor na St. Andrews uni­ver­zi­te­tu u Škotskoj.

Kao kus­tos  i surad­nik sura­đi­vao je na raz­nim izlož­ba­ma i pro­gra­mi­ma, uklju­ču­ju­ći Alors la Chine (Centre Pompidou), Dreamlands (Centre Pompidou), Edward Yang (Beijing Film Academy), Introducing Jean-Luc Godard (Shanghai University), Jafar Panahi (Centre Pompidou), Cinéma frança­is (Tehran Museum of Contemporary Art), Reset Modernity (ZKM, Karlsruhe), Alternative French Cinema (Harvard Film Archive), Amir Naderi et le cinéma moder­ne ira­ni­en (Centre Pompidou), Hors-Piste (Centre Pompidou), Chris Marker (Cinémathèque frança­ise). Umjetnički je direk­tor omni­bu­sa Bridges of Sarajevo.

Autor je i ured­nik mno­gih knji­ga, uklju­ču­ju­ći L’âge moder­ne du cinéma frança­is (Flammarion, 1995), La Projection nati­ona­le (Odile Jacob, 1998),  Hou Hsiao-hsi­en (red., Cahiers du cinéma, 2005), Conversation avec Woody Allen (Plon, 2000), Print the Legend, cinéma et jour­na­li­sme (red., Cahiers du cinéma 2004), Au Sud du cinéma (red., Cahiers du cinéma 2004), Horizon cinéma (Cahiers du cinéma 2005), Le Cinéma chi­no­is (Cahiers du cinéma 2005), Le cinéma et la Shoah (red. Cahiers du cinéma 2007, in the US Cinema and the Shoah, SUNY Press, 2010), Robert Bresson (Cahiers du cinéma 2008), La Critique de cinéma (Sceren-CNDP/Cahiers du cinéma, 2008). Genèses, suautor­stvo s Amos Gitai i Marie-José Sanselme (Gallimard, 2009), Le Cinéma d’Edward Yang (Editions de l’éclat, 2010), Le Cinéma frança­is, de la Nouvelle Vague à nos jours (Cahiers du cinéma, 2010), Assayas par Assayas s Olivierom Assayasom, Stock, 2014), Il éta­it une fois le cinéma (Gallimard-Jeunesse, 2014), L’Art du cinéma (Citadelle & Mazenod, 2014), O Mundo de Jia Zhangke (Cosac Naify, 2014), Que fait le cinéma? (Riveneuve, 2015), Le Monde de Jia Zhang-ke (Yellow Now, 2016), Cinemas of Paris (suured­niš­tvo s Dinom Iordanovom, ST Andrews University Press, 2015 / Cinémas de Paris, CNRS Editions, 2016), Chris Marker, l’exposition (suured­niš­tvo s Raymondom Bellourom i Christine VanAssche, Cinémathèque frança­ise, 2018), Treize Ozu (202 Editions, 2019).

Ana Grgić pre­da­va­či­ca je na pro­gra­mu Screen Studies pri Sveučilištu Monash u Maleziji, s dok­to­ra­tom iz film­skih stu­di­ja sa Sveučilišta St. Andrews u Škotskoj. Članke objav­lju­je u među­na­rod­nim znans­tve­nim časo­pi­si­ma (Studies in Eastern European Cinema, Short Film Studies, Film Quarterly) i zbor­ni­ci­ma (The Film Festival Yearbook, Cinemas of Paris). Bila je suured­ni­ca poseb­nog izda­nja Kinokulture (2016) o alban­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji, te Apparatusa (2018) s nas­lo­vom Women Cutting Movies: Editors from East and Central Europe. Trenutno radi na mono­gra­fi­ji teme­lje­noj na nje­zi­noj dok­tor­skoj diser­ta­ci­ji u kojoj se bavi ranom kine­ma­to­gra­fi­jom Balkana, arhi­vi­ra­njem i sje­ća­njem, a koju će obja­vi­ti Amsterdam University Press. Zbornik u suured­niš­tvu s dr. Lydiom Papadimitriou, Contemporary Balkan Cinema: Transnational Exchanges and Global Circuits, tran­s­na­ci­onal­na je i među­kul­tu­ral­na stu­di­ja suvre­me­nih tren­do­va i iza­zo­va u novi­joj bal­kan­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji, nas­ta­loj nakon kri­ze 2008. godi­ne obja­vit će Edinburgh University Press. Kao pred­sjed­ni­ca kul­tur­ne orga­ni­za­ci­je Balkan Cultural Centre (Hrvatska), bila je suor­ga­ni­za­to­ri­ca jed­no­go­diš­njeg pro­gra­ma film­ske pisme­nos­ti the 5C pro­ject u 2016. godi­ni te je kao čla­ni­ca odbo­ra orga­ni­za­ci­je Albanian Cinema Project tije­kom pro­jek­ta Archives in Motion asis­ti­ra­la pri kon­zer­va­ci­ji fil­ma i odr­ža­va­nju radi­oni­ca u lis­to­pa­du 2016. godine.

_{Aktivnost je dio pro­jek­ta Gradimo Dom zajed­no, kojeg je sufi­nan­ci­ra­la Europska uni­ja iz Europskog soci­jal­nog fon­da. Aktivnost je reali­zi­ra­na kroz pro­gram­sku lini­ju Beton kino.  Rad Kino klu­ba Split podr­ža­va­ju Grad Split i Zaklada Kultura nova. Voditeljica i selek­to­ri­ca pro­gra­ma je Sunčica Fradelić.}