Projekcija filma AI Jetée Adriana Goycoolea i razgovor s autorom

U petak, 17. svib­nja s počet­kom u 20 sati u pros­to­ri­ja­ma Kino klu­ba Split pri­ka­zat će se film Adriana Goycoolea AI Jetée. Nakon odgle­da­nog fil­ma sli­je­di­ti će raz­go­vor s autorom.

AI Jetée je rema­ke poz­na­tog foto-roma­na Chrisa Markera iz 1962. godi­ne, La Jetée. Koristeći se AI teh­no­lo­gi­jom u repro­du­ci­ra­nju ori­gi­nal­nih sli­ka, glaz­be i gla­sa pri­po­vje­da­ča, ovaj eks­pe­ri­men­tal­ni pot­hvat istra­žu­je auten­tič­nost i kre­ativ­nost u vre­me­nu osna­ži­va­nja umjet­ne inteligencije.

AI Jetée je ins­pi­ri­ra­na Markerovim izvor­nim remek dje­lom, pri čemu rein­ter­pre­ti­ra poz­na­ti nara­tiv uz pomoć gene­ra­tiv­ne umjet­ne inte­li­gen­ci­je. Replicirajući kom­po­nen­te fil­ma, pro­ces vođen umjet­nom inte­li­gen­ci­jom uno­si i ele­ment nepre­dvid­lji­vos­ti, stva­ra­ju­ći neo­bi­čan pogled na izvor­ni mate­ri­jal. Reprodukcije nipo­što nisu toč­ne, što­vi­še neri­jet­ko su urne­bes­no kri­ve. Također, budu­ći da umjet­na inte­li­gen­ci­ja ne pro­izvo­di dva­put istu oso­bu, izgled glav­nih liko­va se mije­nja u raz­li­či­te ver­zi­je njih samih, što pri­do­no­si sno­vi­tos­ti fil­ma. Stvara se dojam gle­da­nja ori­gi­nal­nog fil­ma dok se spi­ral­no vrti kroz mul­ti­ver­zum. Film od gle­da­te­lja tra­ži raz­ma­tra­nje među­igre izvor­ni­ka i re-kre­aci­je. Publika je pozva­na na pro­miš­lja­nje o pos­lje­di­ca­ma utje­ca­ja umjet­ne inte­li­gen­ci­je na naše razu­mi­je­va­nje foto­gra­fi­je, glaz­be­ne kom­po­zi­ci­je, vokal­ne izved­be i kul­tur­nog pamćenja.

Markerova La Jetée je kul­t­no dje­lo karak­te­ri­zi­ra­no pos­ta­po­ka­lip­tič­nom pri­čom smje­šte­nom u ratom razo­re­ni Pariz. Film koris­ti jedins­tve­nu teh­ni­ku upo­ra­be crno-bije­lih foto­gra­fi­ja za razvi­ja­nje pri­če, nude­ći nevje­ro­jat­no vizu­al­no iskus­tvo. Bavi se tema­ma puto­va­nja kroz vri­je­me, sje­ća­nja i oho­los­ti ljud­skog pos­to­ja­nja. Filmska pri­ča pos­lu­ži­la je kao ins­pi­ra­ci­ja za 12 maj­mu­na Terryja Gilliama.

Adrian Goycoolea rođen je u Brazilu, a živio je u Rio de Janeiru, Santiagu, New Yorku i na Srednjem zapa­du. Možda zbog raz­no­li­ke poza­di­ne, nje­go­vi fil­mo­vi čes­to se bave pita­nji­ma loka­ci­je i iden­ti­te­ta, istra­žu­ju­ći ras­križ­ja osob­nog sje­ća­nja s druš­tve­nom i poli­tič­kom povi­ješ­ću. Njegov rad kre­će se od krat­kih, eks­pe­ri­men­tal­nih, jed­no­ka­nal­nih dje­la do više­ka­nal­nih umjet­nič­kih ins­ta­la­ci­ja, a nedav­no je pro­ši­rio svoj ras­pon na krat­ke i dugo­me­traž­ne osob­ne doku­men­tar­ne fil­mo­ve. Adrian je radio kao pro­gra­mer i publi­cist u Anthology Film Archives u New Yorku, a nje­go­vi eks­pe­ri­men­tal­ni fil­mo­vi i ins­ta­la­ci­je naši­ro­ko su pri­ka­zi­va­ni. Tijekom godi­na, nje­go­vi su rado­vi pri­ka­za­ni na film­skim fes­ti­va­li­ma kao što su Rotterdam International Film Festival, FIDOCS: Santiago International Documentary Film Festival, The Moscow International Film Festival i Frameline: San Francisco International LGBT Film Festival, MIX NYC: New York Lesbian and Gay Experimental Film/Video Festival. Radovi su mu pri­ka­za­ni na raz­li­či­tim loka­ci­ja­ma poput Anthology Film Archives, Muzeja sje­ća­nja i ljud­skih pra­va do umjet­nič­kih gale­ri­ja kao što su The Artists’ Space, Taller Boriqua u NY i La Panaderia u Mexico Cityju. Adrian je tre­nut­no viši pre­da­vač na Sveučilištu u Sussexu.