Tin Dožić: Dromomania

Multimedijalna ins­ta­la­ci­ja Dromomania teme­lje­na je na tri pro­ce­sa — onog plov­lje­nja spla­vom od Zagreba pre­ma Sisku rije­kom Savom, onog izgrad­nje pri­vre­me­ne koli­be na zagre­bač­koj Medvednici te onog hoda­nja gora­ma, pla­ni­na­ma i dije­lo­vi­ma pla­ni­nar­ske rute Via Adriatica. Osnovna istra­ži­vač­ka i rad­na meto­da je puto­va­nje ostva­re­no kao svo­je­vr­s­na fuga ili dro­mo­ma­ni­ja. Značenje dro­mo­ma­ni­je autor Ian Hacking opi­su­je u knji­zi “Mad Travelers: Reflections on the Reality of Transient Mental Illnesses”: riječ je o zas­ta­rje­lom poj­mu, koji je sre­di­nom 19. st. opi­si­vao danas nepos­to­je­ću psi­hi­ja­trij­sku dijag­no­zu tzv. “pato­lo­škog turiz­ma”. Sam pojam sači­njen je od rije­či dro­mos (grč. trka­li­šte) i mania (grč. ludi­lo, bjes­ni­lo). U tom smis­lu se ovaj rad okre­će od homo­ge­ni­zi­ra­ju­ćih for­mi repre­zen­ta­ci­je oko­li­ša, bilo kroz turis­tič­ke ili geoin­for­ma­cij­ske sus­ta­ve (GIS). Danas, u doba razvo­ja masov­nog turiz­ma i komo­di­fi­ka­ci­je puto­va­nja, dro­mo­ma­ni­ja se čini kao nešto poželj­no, a želja za puto­va­njem ili luta­laš­tvom pos­ta­je još jed­na aktiv­nost koja gene­ri­ra pro­izvod­nju sli­ka. Ono što je zajed­nič­ko za sva tri pro­ce­sa je želja za eska­piz­mom pra­će­na dezo­ri­jen­ta­ci­jom i neus­pje­hom bije­ga od civi­li­za­ci­je. Instalacija tra­ži začud­ne odno­se izme­đu doživ­ljaj­nos­ti zbi­lje i men­tal­nog zdrav­lja poje­din­ca, teh­no­sfe­re i digi­tal­ne pros­tor­nos­ti te div­ljih kra­jo­li­ka, gora, pla­ni­na i rijeka.

Kratki esej nas­tao tije­kom pro­ce­sa istra­ži­va­nja za rad Dromomania mogu­će je pro­či­ta­ti na na blo­gu WHW Akademije.

Web stra­ni­ca nas­ta­la tije­kom pro­ce­sa istra­ži­va­nja za rad Dromomania: luta​las​tvo​.car​go​.site

Autorstvo pro­jek­ta: Tin Dožić
Suradnici na plo­vid­bi spla­vom: Jasen Vodenica, Sven Sorić
Arhitektura koli­be: Mirna Udovčić
Izgradnja koli­be: Hrvoje Đukez
3D foto­gra­me­trij­ski scan Horvatovih stu­ba: Branimir Tadić
Zahvale: Aquatika — slat­ko­vod­ni akva­rij Karlovac, Umjetnička orga­ni­za­ci­ja Format C, Ivor Glavaš, Hrvatske šume d.o.o., Neža Knez, Matija Kralj, Karla Lebhaft, Ivan Marušić Klif, Branimir Norac, Park pri­ro­de Medvednica, Mirna Pavičić, Sonja Pregrad, Fran Smajli, Hrvoje Spudić, Jakov Tabula, WHW Akademija
Rad je nas­tao u kopro­duk­ci­ji udru­ge Domino, Galerije 90 – 60-90, udru­ge Metamedij te uz pot­po­ru Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH i Grada Zagreba.
Sufinanciran je pro­gra­mom EU Creative Europe unu­tar surad­nič­kog pro­jek­ta ACT: Art, Climate, Transition, koji u Hrvatskoj pro­vo­di udru­ga Domino.

Tin Dožić zavr­šio je stu­dij psi­ho­lo­gi­je na Hrvatskim stu­di­ji­ma Sveučilišta u Zagrebu (2016) i stu­dij novih medi­ja na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu (2016). U svo­joj prak­si čes­to pola­zi od medi­ja zvu­ka, a bavi se teren­skim sni­ma­njem, radi­jem, eks­pe­ri­men­tal­nom glaz­bom i mul­ti­me­di­jal­nim ins­ta­la­ci­ja­ma. Svoj rad teme­lji na istra­ži­va­nju medi­ja. Područja inte­re­sa su mu mate­ri­jal­nost medi­ja, (mrač­na) eko­lo­gi­ja, DIY kul­tu­ra, antro­po­cen i geolo­gi­ja, susret zna­nos­ti i umjet­nos­ti, spa­va­nje i sno­vi. Izlagao je i nas­tu­pao na raz­nim plat­for­ma­ma u Hrvatskoj i ino­zem­s­tvu, samos­tal­no i u kola­bo­ra­tiv­nim pro­jek­ti­ma. Dožićev rad Pjesme za antro­po­cen osvo­jio je nagra­du Zlatna lube­ni­ca na fes­ti­va­lu Media Mediterranea 2018. godi­ne. Finalist je nagra­de Radoslav Putar 2019. i alum­ni WHW aka­de­mi­je u gene­ra­ci­ji 2019./2020. Kao član autor­skog tima: Sven Sorić (vizu­al­ni iden­ti­tet), Hrvoje Spudić (vizu­al­ni iden­ti­tet), Sara Salamon (video ani­ma­ci­ja) i Tin Dožić (obli­ko­va­nje zvu­ka) dobit­nik je Nagrade 55. zagre­bač­kog salo­na pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti i dizaj­na (2020.) za mla­de auto­re do 35. godi­na za vizu­al­ni iden­ti­tet za 30. MBZ: Muzički bien­na­le Zagreb / Music Biennale Zagreb. Član je HZSU.

Organizacija izlož­be: MKC Split
Potpora: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split