Radikalne geste: dvodnevni diskurzivni program s Tanjom Vrvilo i Kumjanom Novakovom

U sklo­pu pro­gra­ma Radikalne ges­te u orga­ni­za­ci­ji Kino klu­ba Split, Filmskih muta­ci­ja: fes­ti­va­la nevid­lji­vog fil­ma i Pravo Ljudski Film Festivala, 5. i 6. svib­nja u 20 sati, svi zain­te­re­si­ra­ni mogu pri­sus­tvo­va­ti film­skim pro­jek­ci­ja­ma i disku­si­ja­ma koje će mode­ri­ra­ti fil­mo­lo­gi­nja Tanja Vrvilo. Programu će pri­sus­tvo­va­ti i auto­ri­ca fil­ma Uznemirena zem­lja (Disturbed Earth), Kumjana Novakova, te vodi­te­lji­ca među­na­rod­nih i spe­ci­ja­li­zi­ra­nih pro­gra­ma Kino klu­ba Split, Sunčica Fradelić.

Prvog dana pro­gra­ma, 5. svib­nja, odr­žat će se pro­jek­ci­ja doku­men­tar­nog fil­ma Disturbed Earth (2021) auto­ra Kumjane Novakove i Guillerma Carreras-Candia. Nakon odgle­da­nog fil­ma sli­je­di diskur­ziv­ni dio.

Drugog dana pro­gra­ma, 6. svib­nja, pro­gram poči­nje krat­kim uvo­dom, a nakon pro­jek­ci­je fil­ma Vitalina Varela (2019) Pedra Coste Tanja Vrvilo će odr­ža­ti pre­da­va­nje o fil­mu i disku­si­ju s posjetiteljima.

Program je bes­pla­tan i otvo­ren za građanstvo.

—-

Disturbed Earth film­ski je osvrt na masakr u Srebrenici i nje­go­ve današ­nje odje­ke. Baveći se osta­ci­ma geno­ci­da iz 1995., u koje­mu je više od 8000 lju­di ubi­je­no u 12 dana, film je posve­ta odluč­noj upor­nos­ti ljud­skog duha i nje­go­voj spo­sob­nos­ti da izdr­ži naj­u­žas­ni­je okol­nos­ti. Prostor u tiši­ni gdje je proš­lost uhva­ti­la sadaš­njost. Preuzimajući, sloj po sloj, kolek­tiv­na bol ula­zi u kra­jo­lik, pros­tor, grad. Na kra­ju, ula­zi u nas. Srebrenica pos­ta­je aktu­al­nost i naša vlas­ti­ta stvarnost.

Kumjana Novakova rođe­na je u Makedoniji, radi na polju fil­ma i audi­ovi­zu­al­ne umjet­nos­ti od 2006. godi­ne. Suosnivačica je fes­ti­va­la Pravo Ljudski Film Festival u Sarajevu, dje­lu­je kao nje­go­va glav­na kus­to­si­ca i direk­to­ri­ca. Vodila je Filmski odjel Muzeja suvre­me­ne umjet­nos­ti u Skoplju kao film­ska kus­to­si­ca 3 godi­ne, od sre­di­ne 2018. do sre­di­ne 2021. godi­ne. Radi kao izvan­red­na pro­fe­so­ri­ca na Odsjeku za doku­men­tar­nu knji­žev­nost ESCAC‑a u Barcelonu, a rani­je je pre­da­va­la na Béla Tarr’s film.factory u Sarajevu. Živi izme­đu Sarajeva i Skoplja.

Guillermo Carreras-Candi je kre­ativ­ni izvr­š­ni i neza­vis­ni fil­maš koji živi u Barceloni. Prije nego li je diplo­mi­rao na kata­lon­skom film­skom sve­uči­li­štu (ESCAC-UB) gdje je spe­ci­ja­li­zi­rao doku­men­tar­ni film, stu­di­rao je povi­jest i zvuk. Na podru­čju Balkana sni­mio je diplom­ski film Tragovi (2010.) i video izlož­bu Eho Tragova (2011.). Potom i doku­men­tar­ne fil­mo­ve SK 2014 (2014) i When Clouds Burst (2014), oba u kore­ži­ji s Kumjanom Novakovom, jed­na­ko kao i nji­hov prvi zajed­nič­ki dugo­me­traž­ni igra­ni film Disturbed Earth (2021). Svoj rad pred­sta­vio je na fes­ti­va­li­ma kao što su DokLeipzig, Sarajevo Film Festival, Dokfest Munchen ili Documenta Madrid. Paralelno je radio kao Content & Creative Executive na onli­ne novim medi­ji­ma i digi­tal­nim plat­for­ma­ma u Španjolskoj, SAD‑u i Francuskoj kao što su PlayGround, Domestika i tre­nut­no na Welcome to the Jungle.

—-

Nakon 40 godi­na išče­ki­va­nja supru­go­vog pozi­va u bolji život Vitalina Varela dola­zi sa Zelenortskog oto­čja u Portugal suoči­ti se s nje­go­vom smr­ću i bes­po­vrat­no pre­uze­ti sud­bi­nu zajed­ni­ce imi­grant­skih rad­ni­ka. Umjesto toga, Pedro Costa s Vitalinom Varelom osvjet­lja­va nje­zi­nu ispo­vi­jest fil­mom do kraj­njeg usi­ja­nja. Svi tek­s­to­vi pro­iz­la­ze iz nje­zi­na pri­sje­ća­nja tvo­re­ći usme­ni zapis fil­ma. Njezina je film­ska pri­ča zapo­če­la s rani­jim fil­mom Konj novac (Cavalo din­he­iro), a saži­ma tri deset­lje­ća auto­ro­va rada s egzil­skom zajed­ni­com s Kapverdskih oto­ka i zajed­nič­ku žud­nju za stva­ra­njem film­skog arhi­va nji­ho­va imi­grant­skog živo­ta u susjed­stvu Lisabona, Fontaínhasu koji više ne postoji.

Politika i eko­no­mi­ja rada zrca­li se u nje­go­voj este­ti­ci rizi­ka. Poput urli­ka, pojav­lju­ju se i nes­ta­ju u nad­zem­nim kata­kom­ba­ma, mrač­nim pro­la­zi­ma, zakut­ci­ma, zazi­da­nim crnim oda­ja­ma. Detalji tije­la i lica ula­ze u tra­ko­ve svje­tla koji se šire kroz pro­zo­re, kame­ne ras­puk­li­ne, zrca­le metal­ne plo­he, vatre­ne iskre, pla­men vošta­ni­ce. Njihov šapat nečuj­ni­ji je od zvu­ka nji­ho­va svi­je­ta. U pohva­lu sje­na­ma od zem­lje do neba, zato­če­nih osob­nim i zajed­nič­kim žen­skim ime­nom, film Pedra Coste Vitalina Varela (2019) egzor­ci­ra unu­tar­nje sje­ne nedo­ku­či­vog i neutješ­no odsut­nog, sli­je­de­ći sje­ne ljud­skos­ti film­skog sto­lje­ća. (Tanja Vrvilo)

Zahvaljujemo Pedru Costi na filmu.

—-

Tanja Vrvilo je izved­be­na umjet­ni­ca, fil­mo­lo­gi­nja i film­ska kus­to­si­ca čiji rad pove­zu­je radi­kal­ne umjet­nič­ke prak­se i obra­zo­va­nje s poseb­nim zani­ma­njem za poli­ti­ke este­ti­ke, film­ske avan­gar­de i japan­ski film. Koautorica je i izvo­đa­či­ca u broj­nim mul­ti­me­di­jal­nim izved­ba­ma s vizu­al­nim umjet­ni­kom i per­for­me­rom DB Indošem i Kućom eks­trem­nog muzič­kog kaza­li­šta. Autorica je i kus­to­si­ca Filmskih muta­ci­ja: fes­ti­va­la nevid­lji­vog fil­ma, među­na­rod­nog fes­ti­va­la o poli­ti­ka­ma film­skog kus­tos­tva, koji je pokre­nu­la 2007. u Zagrebu. Vodila je dodi­plom­ski stu­dij fil­ma i pre­da­va­la na film­skoj aka­de­mi­ji film.factory Béle Tarra u Sarajevu, pre­da­je na Odsjeku za Film i video na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Splitu.

Pedro Costa, por­tu­gal­ski film­ski umjet­nik, jedan je od naj­is­tak­nu­ti­jih auto­ra svjet­ske povi­jes­ti fil­ma čiji film­ski i vizu­al­ni rad otkri­va i poti­če opse­siv­no posve­će­nje moći film­skih sli­ka i pro­ta­go­nis­ti­ma film­skih živo­ta. Studirao je povi­jest i diplo­mi­rao na lisa­bon­skoj Escola Superior de Teatro e Cinema. Autor je cik­lu­sa u nas­ta­ja­nju – dugo­me­traž­nih i krat­ko­me­traž­nih fil­mo­va o egzil­skoj zajed­ni­ci Zelenortskog oto­čja iz lisa­bon­skog pred­gra­đa Fontaínhas koji pre­ta­pa­ju gra­ni­ce poet­ske doku­men­tar­nos­ti i magič­ne fik­ci­je, isto­dob­no bilje­že­ći žud­nju za stva­ra­njem fil­ma o lju­di­ma koji nedos­ta­ju i zajed­nič­kom radu na nevid­lji­vom auto­nom­nom arhi­vu imi­grant­ske zajed­ni­ce. Politika nje­go­ve este­ti­ke dubo­ko je ute­me­lje­na na obos­tra­noj žud­nji i povje­re­nju pro­ta­go­nis­ta-rad­ni­ka u potra­zi za radom i fil­ma­ša da zajed­nič­ki rade na film­skoj medi­ja­ci­ji nji­ho­va pos­to­ja­nja. Stoga, siro­maš­ne sli­ke Pedra Coste istan­ča­nom film­skom likov­noš­ću i suštin­skom glum­s­tve­nom eks­pre­siv­noš­ću pro­na­đe­nih lju­di pos­ta­ju eks­trem­no vri­jed­ne u povi­jes­ti fil­ma i svi­je­ta. Njegov rad pove­zu­je pom­no išči­ta­va­nje povi­jes­ti fil­ma sa suvre­me­nim dis­po­zi­ti­vi­ma vizu­al­ne i izved­be­ne umjet­nos­ti, jedan je od film­skih umjet­ni­ka koji čes­to pro­miš­lja­ju svoj rad u kon­tek­s­tu suvre­me­ne umjet­nos­ti (Witte de With – Centar za suvre­me­nu umjet­nost, Tate Modern, Centre Pompidou, Hara Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti – Tokio, La Virreina Centre de la Imatge – Barcelona).

Za svoj iznim­ni rad višes­tru­ko je nagra­đi­van, naj­no­vi­ji film Vitalina Varela nagra­đen je na Locarnu Zlatnim leopar­dom za naj­bo­lji film i pro­ta­go­nis­ti­ca Vitalina Varela je osvo­ji­la Leoparda za naj­bo­lju glu­mi­cu, a Pedro Costa je na Locarnu nagra­đen i za pret­hod­ni film Konj novac za naj­bo­lju režiju.

Filmografija: Krv (O san­gue, 1989.), Kuća od lave (Casa de lava, 1994.), Kosti (Ossos, 1997.), U Vandinoj sobi (No quar­to da Vanda, 2000.), Gdje se skri­va tvoj osmi­jeh? (Onde jaz o teu sor­ri­so?, 2001.), Marširajuća mla­dost (Juventude em mar­c­ha, 2006.), Šest baga­te­la (Seis baga­te­la, 2006.), Lovci na zeče­ve (The Rabbit Hunters, 2007.), Tarrafal (2007.), Ne mije­njaj ništa (Ne chan­ge rien, 2009.), Naš čovjek (O nosso homem, 2010.), Slatki egzor­cist (Lamento da vida jovem, 2012.), Konj novac (Cavalo din­he­iro, 2014.), Vitalina Varela (2019.)

—

Rad Kino klu­ba Split podr­ža­va­ju Nacionalna zak­la­da za razvoj civil­nog druš­tva, Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni cen­tar, Grad Split, DHFR i Zaklada Kultura nova.