qIZLOŽBA: Rafael Medina - Transbrasil

Serija foto­gra­fi­ja 5 trans žena iz Brazila, Naomi, Ellie, Catarina, Galba i Williane, rezul­tat su bli­skog odno­sa foto­gra­fa s foto­gra­fi­ra­nim oso­ba­ma. Fotografije dono­se sli­ke sadaš­njos­ti koje se prek­la­pa­ju s afek­tiv­nim sje­ća­nji­ma. Istovremeno, afir­ma­tiv­ne foto­gra­fi­je kon­tra­pun­kt su slu­ča­je­vi­ma cen­zu­re i pro­go­na koje trans oso­be neri­jet­ko doživ­lja­va­ju u Brazilu te time osob­no pos­ta­je i poli­tič­ko. Izložba se može raz­gle­da­ti do 5. ruj­na po dogovoru.

Ova deli­kat­na seri­ja ana­log­nih foto­gra­fi­ja i foto­gra­fi­ja s dvos­tru­kom eks­po­zi­ci­jom nega­ti­va pri­ka­zu­je osob­na iskus­tva, osje­ća­je i nak­lo­nos­ti Rafaela Medine pri­li­kom prvog posje­ta rod­nom gra­du Rio de Janeiru u Brazilu nakon četi­ri godi­ne živo­ta u Berlinu u Njemačkoj. Došavši natrag u rod­nu gru­du kao sin, a isto­vre­me­no i stra­nac, ganut čud­no­va­tim osje­ća­ji­ma koji su se u nje­mu pobu­di­li, Medina je razvio ova dje­la: „Osjećam se kao da sam jučer bio tu, a isto­vre­me­no kao da nikad nisam ni bio“.

„Vrtoglavicom“ nazi­va ono što je osje­tio kad je ponov­no vidio kra­jo­li­ke i mjes­ta iz proš­los­ti svog živo­ta, kao i pri­ja­te­lje koji su nekoć bili cisrod­ni muškar­ci i koji su u krat­kom vre­me­nu pos­ta­li žene. Fotografirao je tu sku­pi­nu pri­ja­te­lji­ca, Naomi, Ellie, Catarinu, Galbu i Williane, i to u intim­nim pros­to­ri­ma i situ­aci­ja­ma, sva­ku sa svo­jim poseb­nos­ti­ma i bez oče­ki­va­nih kli­še­ja o živo­ti­ma tran­srod­nih oso­ba. Slike pri­ka­za­ne u izlož­bi Transbrasil pro­iz­la­ze iz nos­tal­gič­nog i poz­na­tog pogle­da koji na foto­gra­fi­ju pre­no­si proš­lost u sadaš­njos­ti, kao i afek­tiv­na sje­ća­nja u koji­ma se mije­ša­ju sje­ća­nja i noviteti.

Prije nego što se pre­se­lio u Njemačku, Rafael Medina je tije­kom svog borav­ka u Brazilu bio akti­van u pod­zem­noj queer kul­tur­noj sce­ni u Riju, foto­gra­fi­rao je doga­đa­je, orga­ni­zi­rao zaba­ve i ure­đi­vao časo­pis o pozi­tiv­nom pogle­du na gola muška tije­la. U ovoj seri­ji foto­gra­fi­ja foku­si­ra se na vid­lji­vost tran­srod­nih oso­ba izvan egzo­ti­ke ili eti­ke­ta. Svojim zna­lač­kim pogle­dom liše­nim pre­dra­su­da, foto­graf pris­tu­pa foto­gra­fi­ja­ma kao posje­ti­telj, oso­ba od povje­re­nja i autor. Istodobno, veli­či­na foto­graf­skih prin­to­va s nos­tal­gič­nim tek­s­tu­ra­ma pru­ža gle­da­te­lju sve­obu­hvat­nu ide­ju bli­skos­ti. Međutim, inte­rak­ci­ja s vin­ta­ge foto­al­bu­mom koji nije dos­tu­pan jav­nos­ti, u kojem se nala­ze osta­li por­tre­ti s izlož­be u manjem for­ma­tu, pru­ža još intim­ni­je iskustvo.

Osim vre­men­ske tran­zi­ci­je, foto­gra­fi­je pri­ka­zu­ju subjek­te i tije­la koja su proš­la tran­zi­ci­ju tije­kom LGBTQIA+ reafir­ma­ci­je u Brazilu, suprot­stav­lja­ju­ći se bez­broj­nim slu­ča­je­vi­ma cen­zu­re, pro­go­na i istreb­lje­nja lju­di iz ove sku­pi­ne. Ova izlož­ba, izgra­đe­na na osje­ća­ji­ma, ne napu­šta svo­ju poli­tič­ku poza­di­nu koja ne pro­iz­la­zi iz pogle­da akti­vis­ta, već iz pogle­da umjet­ni­ka, pri­ja­te­lja i suučes­ni­ka koji samo­uvje­re­no pri­ka­zu­je mode­le na nji­ho­vom vlas­ti­tom teritoriju.

Naslov ove seri­je foto­gra­fi­ja refe­ri­ra se na bra­zil­ske trans žene, a igrom slu­ča­ja i na bra­zil­sku zra­ko­plov­nu tvrt­ku s istim ime­nom i izne­na­đu­ju­ćim dugi­nim logo­ti­pom, koja je ban­kro­ti­ra­la 2000-ih. S obzi­rom na kon­zer­va­tiv­ni i retro­grad­ni val u poli­ti­ci ove drža­ve od izbo­ra aktu­al­ne vla­de 2018., radi­kal­ni naziv „trans“ i šare­ni akro­nim vje­ro­jat­no danas ne bi bili iza­bra­ni kao kor­po­ra­cij­sko obi­ljež­je držav­nog zrač­nog prijevoznika.

Transbrasil se može shva­ti­ti kao iro­ni­ja s obzi­rom na regre­si­ju poli­tič­kih, druš­tve­nih i gra­đan­skih diskur­sa u Brazilu. Međutim, tako­đer uka­zu­je na novi smjer sadaš­njeg pokre­ta LGBTQIA+, oso­bi­to u Rio de Janeiru, koji i dalje pru­ža otpor. Unatoč pan­de­mi­ji i nasi­lju nad trans oso­ba­ma, pos­ljed­njih godi­na mno­gi su se osje­ća­li samo­uvje­re­no i sigur­no te izjas­ni­li i ozna­či­li svoj iden­ti­tet, jača­ju­ći i stva­ra­ju­ći mre­žu bla­go­nak­lo­nos­ti, podr­ške i raz­li­či­tih život­nih pogle­da. Transbrasil je rezul­tat toga.

Daniela Labra — tekst iz pro­gram­ske knjižice

Rafael Medina bra­zil­ski je foto­graf s pre­bi­va­li­štem u Berlinu. Diplomirao je filo­zo­fi­ju na Sveučilištu u Rio de Janeiru i stu­di­rao vizu­al­ne umjet­nos­ti pri uči­li­štu Eav-Parque Lage u Rio de Janeiru. Dokumentira noć­ni život i foto­gra­fi­ra por­tre­te LGBTQI oso­ba foku­si­ra­ju­ći se na sek­su­al­nost i pozi­tiv­nost o tije­lu. Medina je sudje­lo­vao na skup­nim izlož­ba­ma poput Uncensored i DISCOnstruction. Godine 2017. imao je svo­ju prvu samos­tal­nu izlož­bu „Skin Deep“ u Villageu u Berlinu. U Brazilu je tako­đer bio osni­vač i kre­ativ­ni direk­tor inter­net­skog časo­pi­sa i seks zaba­ve FLSH.

Program:
otva­ra­nje, petak, 27. kolo­vo­za 21h, Galerija Kluba Kocka, Dom mla­dih, Ulica slo­bo­de 28, Split
raz­go­vor s umjet­ni­kom, sri­je­da, 1. ruj­na 20h, Prostor, Plančićeva 2, Split

qIZLOŽBE redov­ni su pro­gram kolek­ti­va queerANarchive koji dopri­no­si for­mi­ra­nju queer diskur­sa u gra­du Splitu.
queerANarchive kolek­tiv je za razvoj, istra­ži­va­nje i pro­pi­ti­va­nje queer kul­tu­re koji dje­lu­je od 2010. godi­ne. U vri­je­me nor­ma­li­za­ci­je LGBT zajed­ni­ce i retra­di­ci­ona­li­za­ci­je druš­tva bavi se par­ti­ku­lar­nos­ti­ma queer kulture.

Rafael Medina: Transbrasil