Projekcija filma Nuklearna obitelj Travisa i Erin Wilkerson

U petak, 03. velja­če u Kino klu­bu Split s počet­kom u 20 sati pri­ka­zat će se film Nuklearna obi­telj (Nuclear Family, 2022) Travisa i Erin Wilkerson u pri­sus­tvu reda­te­lja. Film je nas­tao je u pro­duk­ci­ji poli­tič­ko-umjet­nič­kog kolek­ti­va Kreativna agi­ta­ci­ja (Creative Agitation).

Film je pre­mi­jer­no pri­ka­zan 2022. na Berlinaleu i nas­tav­lja uspješ­nu fes­ti­val­sku dis­tri­bu­ci­ju. Projekcija u klu­bu bit će hrvat­ska pre­mi­je­ra koja je isto­vre­me­no upoz­na­va­nje s auto­ri­ma i uver­ti­ra u radi­oni­cu Kino‑I: poli­ti­zi­ra­nje osob­nog + per­so­na­li­zi­ra­nje poli­tič­kog za koju su pri­ja­ve u tije­ku.

Američka obi­telj kre­će na apo­ka­lip­tič­no puto­va­nje zapa­dom SAD‑a. Ljetni odmor kam­pi­ra­nja, mini gol­fa, pli­va­nja i bej­z­bo­la odvi­ja se na pros­to­ri­ma u čijoj su povi­jes­ti istreb­lje­nje, geno­cid i rat.
Zauzmite zem­lju puškom. Pretvorite zem­lju u pušku. Uperite pušku svi­ma u glavu.

Erin Wilkerson (r. 1982., Los Angeles) ame­rič­ka je reda­te­lji­ca, spi­sa­te­lji­ca i vizu­al­na umjet­ni­ca posve­će­na istra­ži­va­nju fizič­kih i kog­ni­tiv­nih gra­ni­ca, meto­do­lo­gi­ja­ma radi­kal­ne skr­bi te čuva­nju i pri­kup­lja­nju kon­tra-arhi­va. Kao suos­ni­va­či­ca poli­tič­kog umjet­nič­kog kolek­ti­va, Creative Agitation, nje­zi­ni su rado­vi izla­ga­ni na Berlinaleu, Viennaleu i Venecijanskom bien­na­leu. Glavna je ured­ni­ca onli­ne žur­na­la, NOW Journal, koji je plat­for­ma za hit­nu prak­su, kao odgo­vor na svjet­ske doga­đa­je. Njezin rad u novim medi­ji­ma, fil­mu i per­for­man­si­ma istra­žu­je kolo­ni­jal­na nase­lja, eko­lo­gi­ju i pos­tin­dus­trij­ski kra­jo­lik, ovo je pro­ši­re­nje ranog pro­fe­si­onal­nog rada u kra­jo­braz­noj arhi­tek­tu­ri koji joj je usa­dio tež­nju za odr­ži­voš­ću i pre­is­pi­ti­va­njem prak­se kori­šte­nja zem­lji­šta. Usađena željom za raz­mje­nom zna­nja, drža­la je radi­oni­ce i teča­je­ve u ino­zem­s­tvu. Trenutačno je kan­di­dat­ki­nja za dok­to­rat iz prak­se i istra­ži­va­nja na Institutu TransArt i Sveučilištu John Moores u Liverpoolu, stva­ra­ju­ći skup rado­va koji pro­ši­ru­ju defi­ni­ci­ju “inva­ziv­nih vrsta”.

Međunarodno priz­nat film­ski opus Travisa Wilkersona pre­la­zi gra­ni­ce izme­đu doku­men­tar­nog fil­ma i fik­ci­je, izved­be i akti­viz­ma. U epi­cen­tru nje­go­va stva­ra­laš­tva stal­na je potra­ga za susre­ti­šti­ma estet­ske elok­ven­ci­je i poli­tič­kog anga­žma­na, pro­izve­de­na uz apso­lut­nu skrom­nost mate­ri­jal­nih sred­sta­va, koli­ko je to mogu­će samo­dos­tat­no. U 2015., Sight & Sound nazvao je Wilkersona “poli­tič­kom svi­ješ­ću ame­rič­ke kine­ma­to­gra­fi­je”. Njegovi fil­mo­vi pri­ka­za­ni su na sto­ti­na­ma dvo­ra­na i fes­ti­va­la diljem svi­je­ta, uklju­ču­ju­ći Sundance, Toronto, Locarno, Rotterdam, Beč, Yamagatu, FID Marseille i Musée du Louvre. NY Times nazvao je nje­gov naj­no­vi­ji film “Jeste li se pita­li tko je pucao?”, “hit­nim, čes­to koro­ziv­nim pogle­dom na ame­rič­ku proš­lost i sadaš­njost kroz priz­mu obi­te­lji, patri­jar­ha­ta, bije­le nad­mo­ći i crnač­kog otpo­ra”. Godine 2020. New Yorker ga je nazvao jed­nim od “šez­de­set dva fil­ma koja su obli­ko­va­la umjet­nost sni­ma­nja doku­men­tar­nih fil­mo­va”. Njegov esej o lin­ču Wobbly Franka Littlea — “An Injury to One” — Film Comment pro­gla­sio je jed­nim od naj­bo­ljih avan­gard­nih fil­mo­va deset­lje­ća, a LA Times “poli­tič­ko-kine­ma­to­graf­skom prekretnicom”.