Petar Katavić: Ploha II

Izložba rado­va Ploha II umjet­ni­ka Petra Katavića nado­pu­nje­na je ver­zi­ja pret­hod­ni­ce Ploha pre­mi­jer­no odr­ža­ne u Zagrebu 2020. godi­ne. Obje pak čine temat­sku zavr­š­ni­cu cik­lu­sa koji obu­hva­ća i dvi­je izlož­be srod­nih nazi­va Prostor te Arhitektura odr­ža­ne u više izla­gač­kih pros­to­ra pro­tek­lih neko­li­ko godi­na. Radovi iz ovog cik­lu­sa teme­lje­ni su na auto­ro­vom pro­miš­lja­nju likov­nos­ti kroz geome­trij­ske i arhi­tek­ton­ske pojmove.

U sli­kar­skoj prak­si Katavićev pri­mar­ni inte­res su likov­ni ele­men­ti — lini­ja, boja, plo­ha i tek­s­tu­ra, način na koji kores­pon­di­ra­ju i time deter­mi­ni­ra­ju likov­ni jezik. Tako se u prvoj u nizu nave­de­nih izlož­bi autor bavio dimen­zi­ja­ma, a glav­ne pos­tav­ke obli­ko­va­nja kon­cep­ta bile su mu obris­na lini­ja pros­to­ra (gale­ri­je), volu­men koji tije­lo (posje­ti­te­lja) u tom pros­to­ru zauzi­ma, te pos­lje­di­ce koje nas­ta­ju nje­go­vim giba­njem. Za tu spe­ci­fič­no pros­tor­nu izlož­bu Kataviću su odnos čovje­ka spram arhi­tek­tu­re, a s time i pro­mje­ne koje nas­ta­ju iz nji­ho­ve inte­rak­ci­je bile pola­ziš­na toč­ka u izgrad­nji umjet­nič­kog nara­ti­va. U slje­de­ćoj izlož­bi nado­gra­đu­je svo­je aspek­te obli­ko­va­nja pros­to­ra volu­me­nom bazi­ra­ju­ći se i dalje na arhi­tek­ton­skim pos­tu­la­ti­ma, dok ih u dvje­ma pos­ljed­nji­ma sin­te­ti­zi­ra i zaokru­žu­je kroz tema­ti­zi­ra­nje plo­he. Ono što je karak­te­ris­tič­no u Katavićevom likov­nom izri­ča­ju jest kori­šte­nje neko­li­ko nijan­si osnov­nih boja koje čes­to kom­bi­ni­ra sa lis­ti­ći­ma zlat­ne i sre­br­ne čime obli­ku­je svoj pre­poz­nat­ljiv stil. Također, laj­t­mo­tiv nje­go­vih rado­va je oblik tro­ku­ta, naj­jed­nos­tav­ni­ji geome­trij­ski lik sas­tav­ljen od tri plo­he i upra­vo zbog tih ele­men­tar­nih spe­ci­fi­ka­ci­ja auto­ru poseb­no priv­la­čan. Multiplicirajući ga na plat­nu Katavić pre­zen­ti­ra minu­ci­oz­nu i rafi­ni­ra­nu teh­ni­ku izra­de, ali i otkri­va medi­ta­ti­van pris­tup klju­čan u pro­ce­su nas­tan­ka ovog cik­lu­sa radova.

U ove pos­ljed­nje dvi­je izlož­be autor se bavi ele­men­ti­ma kom­po­ni­ra­nja plo­he na dvo­di­men­zi­onal­noj „plo­hi“ plat­na, nje­nom kon­tu­rom i tek­s­tu­rom. Izložena su sli­kar­ska plat­na raz­li­či­tih dimen­zi­ja u pro­sje­ku od oko 100x120cm, kom­bi­ni­ra­na u dip­ti­si­ma, trip­ti­si­ma ili pos­tav­lje­na kao samos­tal­ne jedi­ni­ce. Monokromna plat­na pres­li­ka­na su teh­ni­kom akri­li­ka, a na poje­di­ni­ma je doda­na geome­trij­ski pra­vil­na tro­ku­tas­ta rešet­ka zlat­nih i sre­br­nih lis­ti­ća. Izloženo je i neko­li­ko pla­ta­na s pri­jaš­njih izlož­bi, pri­mje­ri­ce dip­tih pred­stav­ljen u sklo­pu 54. zagre­bač­kog salo­na. Osmišljen kao pla­kat, na lije­vom dije­lu plat­na pri­mje­ću­je­mo pre­poz­nat­lji­vu geome­trij­sku struk­tu­ru izra­đe­nu od sre­br­nih tro­ku­ta sa mini­mal­no sti­li­zi­ra­nim crte­žom skul­p­tu­re Aleksandra Srneca uz nat­pis Salon 54, dok je des­ni dio dip­ti­ha jed­na­ko­mjer­no osli­kan pla­vom bojom sa nat­pi­som Zagreb, tako­đer ispi­sa­nim sre­br­nim lis­ti­ći­ma. Konkretno u ovom radu, ali i opće­ni­to u svom stva­ra­laš­tvu, Katavić se refe­ri­ra na likov­ne odred­ni­ce gru­pe Exat 51 te na nji­ho­vim nače­li­ma i pris­tu­pu likov­nos­ti jed­nim dije­lom gra­di svoj izri­čaj. Kao što nam je poz­na­to, pri­pad­ni­ci gru­pe Exat 51 zala­ga­li su se za legi­tim­nost aps­trak­t­ne umjet­nos­ti kao izra­za umjet­nič­ke slo­bo­de te za sin­te­zu svih dis­ci­pli­na likov­ne umjet­nos­ti. Bez obzi­ra na auto­re­flek­siv­nost kojom rado­vi odi­šu, Katavić se ne libi istak­nu­ti svo­je uzo­re i kroz rado­ve im na jedan res­pek­ta­bi­lan način oda­ti počast. Vrelo nadah­nu­ća s koje­ga čes­to crpi svo­je ide­je arhi­tek­ton­ska su rje­še­nja i opus veli­ka­na moder­ne arhi­tek­tu­re Mies Van der Rohea. Intrigira ga, kako i sam navo­di, „nje­gov sen­zi­bi­li­tet pre­ma pro­por­ci­ja­ma te mini­ma­lis­tič­ki pris­tup arhi­tek­tu­ri sve­de­noj na geome­trij­sku for­mu koja pro­iz­la­zi iz nje­go­ve tež­nje usmje­re­ne pre­ma jed­nos­tav­nim obli­ci­ma i odba­ci­va­nju nepo­treb­nih kons­truk­cij­skih ele­me­na­ta koji u konač­ni­ci for­mi­ra­ju arhi­tek­ton­ski čis­te građevine.“

Uz sama plat­na, žele­ći istak­nu­ti plo­he gale­ri­je i ostva­ri­ti dina­mi­ku pros­to­ra, Katavić na pod pos­tav­lja kom­po­zi­ci­ju asi­me­trič­ne for­me sas­tav­lje­nu od oko dvjes­to pede­set mono­krom­nih plo­či­ca medi­ja­pa­na pla­ve boje čime pos­ti­že kon­trast nas­pram gale­rij­skog inte­ri­je­ra, ali ujed­no i kores­pon­den­ci­ju s ostat­kom pos­ta­va te time zaokru­žu­je cje­lo­kup­ni estet­ski doživljaj.

Minimalistička pre­ciz­na geome­trij­ska for­ma, reduk­ci­ja kolo­ri­ta, čis­to­ća i jed­nos­tav­nost sli­kar­skog jezi­ka, opi­si su koji­ma bismo mogli oka­rak­te­ri­zi­ra­ti Petrovu prak­su kojom razvi­ja vlas­ti­tu este­ti­ku vode­ći se za kri­la­ti­com „manje je više“, što se oči­tu­je i u samom naziv­lju nepre­ten­ci­oz­nih tendencija.

Ivana Vukušić

Petar Katavić diplo­mi­rao je sli­kar­stvo na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Splitu 2012. godi­ne u kla­si prof. Deana Jokanovića Toumina. Program peda­go­ško-psi­ho­lo­ško-didak­tič­ko-meto­dič­kog obra­zo­va­nja na Filozofskom fakul­te­tu u Splitu je zavr­šio 2014. godi­ne. Od 2015. radi kao struč­ni surad­nik na Odsjeku sli­kar­stva Umjetničke aka­de­mi­je u Splitu, a od 2017. godi­ne u zva­nju asis­ten­ta. Izlagao je na broj­nim samos­tal­nim i skup­nim izlož­ba­ma. Član je HULU-Split.

Kustosica: Ivana Vukušić
Grafičko obli­ko­va­nje: Rafaela Dražić
Prijevod: Goranka Tomčić
Potpora: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split
Organizacija: MKC Split

Program podr­ža­va:
Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split