NMG@PRAKTIKA_Oleg Morović: Porno mix plaža 2

Sigurno ste se svi zapi­ta­li zašto se ova izlož­ba zove Porno mix pla­ža? E pa na to pita­nje u ovom tek­s­tu neće­te pro­na­ći odgo­vor jer mene to baš nije zani­ma­lo kada smo Oleg i ja raz­go­va­ra­li o rado­vi­ma i cje­lo­kup­nom kon­cep­tu izlož­be. Ostavit ću vama da mu to pita­nje pos­ta­vi­te sami, poza­din­ska pri­ča je sva­ka­ko sim­pa­tič­na. I ne, nema ovdje nikak­ve por­no­gra­fi­je ni pla­že. Pitala sam Olega voli li pla­že, more i kupa­nje i kao pra­vi Istrijan odgo­vo­rio je – da, narav­no! Što sve još voli, saz­nat ćemo neki dru­gi put. Ono što mi se dois­ta dopa­lo kod ove kako je Oleg nazi­va – ins­ta­la­ci­je, jest nepre­dvi­di­vost kre­aci­je. Naime, ne radi se ovdje o nikak­vim sli­kar­skim, kipar­skim ili slič­nim umjet­nič­kim teh­ni­ka­ma. Radi se o stva­ra­nju neče­ga iz niče­ga i od sva­če­ga. Logično. Ideja za izlož­bu nas­ta­la je kada su se Oleg, Andi i Oleg (tzv. Mračni mom­ci) oku­pi­li i odlu­či­li izlo­ži­ti sve one zaba­če­ne, zabo­rav­lje­ne i nikad dovr­še­ne rado­ve na koje su naila­zi­li kada bi obi­la­zi­li ate­ljee pri­ja­te­lja umjet­ni­ka. Trebala je to biti putu­ju­ća izlož­ba kojoj bi se mogli pri­klju­či­ti svi zain­te­re­si­ra­ni umjet­ni­ci i koja bi na svje­tlo dana izvuk­la sve te male nebru­še­ne bise­re i dala im pri­li­ku da osva­nu u nekom novom svje­žem ruhu. No kako ta ide­ja nije zaži­vje­la zbog raz­no­raz­nih fak­to­ra od kojih su naj­češ­ći oni poli­tič­ke nara­vi, Oleg je odlu­čio pre­uze­ti ini­ci­ja­ti­vu i napra­vi­ti izlož­bu sam. Prva ver­zi­ja izlož­be dogo­di­la se 2017. godi­ne u Galeriji Rigo novi­grad­skog muze­ja Lapidarium. Bila je to zapra­vo skup­na izlož­ba Mračnih moma­ka i nazva­na je Iza veli­kih dale­kih rav­ni­na. U sklo­pu nje je Oleg izlo­žio izme­đu sto do dvjes­to malih uok­vi­re­nih ski­ca, sli­ka, gra­fi­ka, tek­s­to­va poezi­je itd. To je bila prva Porno mix pla­ža. Velik dio rado­va je tom pri­li­kom otkup­ljen tako da ovaj put ima­mo pri­li­ku vidje­ti pot­pu­no nove rado­ve, pro­du­ci­ra­ne poseb­no za ovu izlož­bu. Zanimljivost je što okvi­re izra­đu­je Oleg sam i zapra­vo se tu, po meni, kri­je cije­la teh­nič­ka vje­šti­na koja doda­je vri­jed­nost samim umjet­ni­na­ma i obli­ku­je kona­čan rad. Svaki rad je pri­la­go­đen for­ma­tu okvi­ra kojih ima u tri do četi­ri dimen­zi­je. Iako je prvot­na zami­sao bila da okvi­ri budu raz­no­boj­ni i kičas­ti, ipak je odlu­čio da ih obo­ji u crno i uni­for­mi­ra. Dodatak su i ljes­tve u pros­to­ru, pos­tav­lje­ne pred zid s nave­de­nim okvi­ri­ma, koji­ma se posje­ti­oce pozi­va na inte­rak­tiv­nost. Naime, na vrhu je izdvo­jen jedan okvir koji zah­ti­je­va poseb­nu paž­nju. Zašto, pita­te se? Ni na to pita­nje vam neću odgo­vo­ri­ti nego vas pozva­ti na igru i otkri­va­nje odgo­vo­ra. Na tra­gu Duchampovih ready-made-ova, nala­zim ovu izlož­bu kao div­nu ges­tu i obol svim malim iskri­ca­ma kre­ativ­nos­ti koje su pokre­tač pro­ce­sa nas­tan­ka „veli­kih” umjet­nič­kih dje­la. Okupljajući ih pod ovak­vim kon­cep­tu­al­nim okvi­rom, Oleg ople­me­nju­je te nebit­ne, ali ipak, zbog oči­te esen­ci­jal­ne vri­jed­nos­ti nikad bače­ne umjet­ni­ne. Jer na kon­cu sve­ga, umjet­nost je kao i život, samo igra!

Oleg Morović živi u Fažani (Istra), zavr­šio je ško­lu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Puli, uglav­nom se bavi gra­fič­kim dizaj­nom ali tu i tamo zabri­je na art. Često sura­đu­je sa Andijem Pekicom i Olegom Šuranom na zajed­nič­kim pro­jek­ti­ma, vode web por­tal nako​nju​smo​.net (dizajn, inte­rak­ci­je, umjet­nost), umjet­nič­ku orga­ni­za­ci­ju Fazan, gru­pu Cnjotfihter?, časo­pis poezi­je Polet i plus svat­ko bri­je svo­ju spi­ku. Ponekad vode radi­oni­ce sa uče­ni­ci­ma umjet­nič­ke škole.