NMG@PRAKTIKA_Andrea Resner: Girl Who Kisses Butterflies

U subo­tu, 08. siječ­nja 2022., u 20h udru­ga Mavena – 36 nje­zi­nih čuda pozi­va u Galeriju klu­ba Kocka na otvo­re­nje izlož­be Andreje Resner: Girl Who Kisses Butterflies.

Na svoj pre­poz­nat­ljiv način Andrea Resner radi ambi­jen­tal­nu ins­ta­la­ci­ju, zadr­ža­va­ju­ći mul­ti­me­di­jal­nost, koju ovaj put nado­pu­nju­je i još jed­nom novom for­mom – poezi­jom. ​Izložba je otvo­re­na do subo­te, 15. siječ­nja, a pogle­da­ti je može­te pret­hod­nom naj­a­vom na broj: 0989602701

O RADU:
saint madon­na and her grace
tears roll down her mar­ble face
idols skim the­ir shiny skin
saint madon­na and her lit­tle sin

Na svoj pre­poz­nat­ljiv način Andrea Resner radi ambi­jen­tal­nu ins­ta­la­ci­ju, zadr­ža­va­ju­ći mul­ti­me­di­jal­nost, koju ovaj put nado­pu­nju­je i još jed­nom novom for­mom – poezi­jom. Radi se o pje­sma­ma nas­ta­lim u peri­odu od 2013. godi­ne do danas, a koje pred­stav­lja­ju put osob­nog isci­je­lje­nja i suoča­va­nja s vlas­ti­tom žen­skos­ti, u nepres­ta­nom tra­ga­nju za njom. U nji­ma se ispre­pli­ću sno­vi, ima­gi­nar­no, fik­ci­onal­no i osob­no. Fantomske pri­jet­nje ispo­lja­va­ju se u raz­li­či­tim obli­čji­ma, živo­ti­nja­ma, stva­ri­ma i pojavama.

Centralni lik ins­ta­la­ci­je, skul­p­tu­ra nači­nje­na od papi­ra, ins­pi­ri­ran je sred­njo­vje­kov­nim repre­zen­ta­ci­ja­ma Marije Magdalene, u koji­ma je ona goto­vo pot­pu­no, čes­to s iznim­kom gru­di, pre­kri­ve­na dla­kom. Pretpostavlja se da ovak­va iko­no­gra­fi­ja koja pred­stav­lja spa­ja­nje dvi­ju legen­di, o dvi­je Marije – Mariji Magdaleni i Mariji iz Egipta, a odno­si se na nji­hov bora­vak u div­lji­ni tije­kom izg­nans­tva, nagla­ša­va nji­ho­vu tje­les­nost, sim­bo­lič­ki tako pri­ka­zu­ju­ći žen­ski prin­cip povrat­ka u tije­lo. Skulptura u tom smis­lu kores­pon­di­ra s pro­ce­si­ma u koji­ma nas­ta­je i poezi­ja, a i ponav­lja­ju­ći moti­vi poput lep­ti­ra direk­t­no sim­bo­li­zi­ra­ju pre­obraz­bu. Osobna tran­sfor­ma­ci­ja, koja je stal­no pri­sut­na u Andreinoj prak­si, reflek­ti­ra se i u tran­sfor­ma­ci­ji pros­to­ra. I dok na nje­žan, nena­pa­dan način pri­ča o veli­či­ni žen­skos­ti, pros­to­ru koji koris­ti ona pris­tu­pa inva­ziv­no, pot­pu­no ga zauzi­ma i osvaja.

Andrein izri­čaj obi­lje­ža­va hiper­žens­tve­nost i meko­ća, bilo u oda­bi­ru mate­ri­ja­la, sim­bo­li­ma ili kolo­ri­tom koji­ma gra­di izlož­bu. Radi s njež­nim, mekim mate­ri­ja­li­ma poput papi­ra, gli­ne i tka­ni­ne, kom­bi­ni­ra­ju­ći ih s oni­ma iz pri­ro­de. Upravo u toj meko­ći pre­poz­na­jem vrstu “soft power” femi­niz­ma, gdje se meko­ća koris­ti za arti­ku­la­ci­ju pri­pad­nos­ti i otpor neo­li­be­ral­nim i patri­jar­hal­nim logi­ka­ma. Andi Schwartz u tom smis­lu razu­mi­je­va meko­ću (sof­t­ness) kao kom­bi­na­ci­ju emo­ci­onal­nos­ti, ranji­vos­ti, rela­ci­onal­nos­ti i hiper­fe­mi­ni­nos­ti. Ona tvr­di da pri­hva­ća­nje i, što­vi­še, nagla­ša­va­nje ovak­vih, mekih oso­bi­na (umjes­to subver­zi­je i odu­pi­ra­nja nji­ma) mije­nja para­me­tre kroz koje shva­ća­mo žen­skost, čine­ći ju ink­lu­ziv­ni­jom kate­go­ri­jom. Ovakva meka este­ti­ka koja uklju­ču­je upo­tre­bu pas­tel­nih boja te sim­bo­la koji se čes­to per­ci­pi­ra­ju kao dje­vo­jač­ki, obi­lje­ža­va diskurs iscje­lje­nja, pri čemu se iscje­lje­nje (a koje nepo­bit­no uklju­ču­je pri­hva­ća­nje ranji­vos­ti i potre­bu za rede­fi­ni­ra­njem njež­nos­ti), per­ci­pi­ra kao vrsta otpo­ra te shva­ća­nja žens­tve­nos­ti kao nečeg osnažujućeg.

“Inzistiranjem na meko­ći, inten­ci­onal­nos­ti i ranji­vos­ti, žena se nas­tav­lja razvi­ja­ti, biti emo­tiv­ni­ja, nosi­ti više ruži­čas­te boje i dodat­no se odu­pi­ra­ti masku­li­nis­tič­kim idealima.”
 — Jasmina Šarić

O AUTORICI:
Andrea Resner rođe­na je u Splitu, 1987. Diplomirala je na Likovnoj aka­de­mi­ji u Zagrebu 2012. godi­ne te ponov­no na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Splitu 2019., smjer Film i video.
Već godi­na­ma dje­lu­je kao mul­ti­me­di­jal­na umjet­ni­ca na polji­ma crte­ža, sli­ke, foto­gra­fi­je, videa, fil­ma, poezi­je, per­for­man­sa, kos­ti­mo­gra­fi­je, pros­tor­ne ins­ta­la­ci­je i stre­et arta. Kroz svoj rad istra­žu­je teme sno­va, poeti­ke, žens­tve­nos­ti, mito­lo­gi­je i simbola.
Iza sebe ima više od dva­de­set grup­nih i samos­tal­nih izlož­bi i pro­je­ka­ta u Hrvatskoj i Europi. Zadnjih neko­li­ko godi­na orga­ni­zi­ra poet­sko – likov­no – per­for­ma­tiv­ne radi­oni­ce u koji­ma vodi lju­de kroz pro­ces inven­tu­re iden­ti­te­ta i pre­pri­ča­va­nja osob­nih narativa.

KUSTOSICA: Jasmina Šarić
KUSTOSI PROGRAMA NMG: Katarina Duplančić, Natasha Kadin, Vedran Perkov
DIZAJN: Nikola Križanac
PRIJEVOD: Katarina Duplančić
DOKUMENTACIJA: Glorija Lizde
POSTAV: Katarina Duplančić, Franko Sardelić Kolinac
DONATORI: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split
MAVENU PODRŽAVA: Zaklada Kultura nova
ZAHVALE: KUM, MKC, PDM, HULU