Dom mladih Split

Izložba Roberta Fišera: Tamna stvar

Europska unija "Zajedno do fondova EU"

Galerija MKC, izložbe

25.2–5.3.2021

U čet­vr­tak, 25. velja­če, u 20h u Galeriji MKC otva­ra se izlož­ba “Tamna stvar” Roberta Fišera. Izložba će biti otvo­re­na do 5. ožuj­ka, a raz­gle­da­ti se može naj­a­vom na 095 562 7223.

Iz pred­go­vo­ra kus­to­sa izlož­be, Vedrana Perkova:

Radovi Roberta Fišera ima­ju kori­jen u zna­nos­ti, toč­ni­je u teori­ja­ma kvant­ne fizi­ke. No, za raz­li­ku od dovit­lji­vih znans­tve­ni­ka iz pri­če, Fišer ne pose­že za ilus­tri­ra­njem zna­nos­ti. On uzi­ma osnov­ne poj­mo­ve kvant­ne teori­je (hiper­pros­tor, tam­na tvar, crna rupa, hori­zont doga­đa­ja itd.) kao pola­zi­šte za pro­miš­lja­nje, kao teorij­sku pod­lo­gu u umjet­nič­kom istra­ži­va­nju likov­nog, vizu­al­nog jezi­ka. Kao što same poj­mo­ve ogo­lju­je do nji­ho­ve sušti­ne, vrlo čes­to eks­ce­som uspos­tav­lja­ju­ći ili uka­zu­ju­ći na pra­vi­lo, Fišer i svoj vizu­al­ni izri­čaj svo­di na naj­ma­nju mogu­ću mje­ru. Redukcijom likov­nos­ti izno­si svo­ja raz­miš­lja­nja o osnov­nim ter­mi­ni­ma likov­nog jezi­ka kao što su sli­ka, pros­tor ili medij.

Redukcija likov­nih ele­me­na­ta, daka­ko, ne rezul­ti­ra reduk­ci­jom u zna­čenj­skom, kon­cep­tu­al­nom smis­lu. Svi rado­vi Roberta Fišera dubo­ko su pro­miš­lje­ni. Znanstvena pod­lo­ga, pre­ma kojoj nas­ta­ju, nije dove­de­na na nivo banal­nos­ti ili dosjet­ke. U svo­jim objaš­nje­nji­ma o kon­cep­tu­al­nom pori­jek­lu rado­va Fišer je (znans­tve­no) egzak­tan i jasan. Budući da rado­vi pri­ka­za­ni na ovoj izlož­bi ima­ju ključ po koje­mu se čita­ju i inter­pre­ti­ra­ju, naj­bo­lje ih je objas­ni­ti citi­ra­njem ili para­fra­zi­ra­njem samog autora.

U radu Tamna tvar 2 Fišer pro­miš­lja o vid­lji­vom i nevid­lji­vom; o seg­men­ti­ma stvar­nos­ti koji su vid­lji­vi samo po pos­lje­di­ca­ma koje ostav­lja­ju. Tamna tvar 2 je site- spe­ci­fic ins­ta­la­ci­ja pos­tav­lje­na na podu gale­ri­je. Radi se o objek­tu raz­lis­ta­nih for­mi kojem je na neke dije­lo­ve povr­ši­ne nane­se­na spe­ci­jal­na boja. Ta boja pos­ta­je vid­lji­va tek kada je se izlo­ži UV svje­tlu (zapra­vo, UV zra­če­nju). Ni pod UV svje­tlom, među­tim, mi ne može­mo izrav­no vidje­ti sloj boje, već samo vid­lji­vu svje­tlost reflek­ti­ra­nu o obliž­nju povr­ši­nu, u ovom slu­ča­ju na pod. 10 – 44 sekun­di mate­ma­tič­ki je loga­ri­tam koji pred­stav­lja kra­tak peri­od koji je usli­je­dio nakon Velikog pra­ska, kada su nas­ta­li vri­je­me i pros­tor, odnos­no osnov­ne dvi­je vri­jed­nos­ti našeg poima­nja stvar­nos­ti koje Fišer otje­lov­lju­je u radu 10 – 44 sec. Umjetnik pro­ji­ci­ra bije­li šum na objekt u pros­to­ru, pre­tva­ra­ju­ći ga tako u vri­je­me, pros­tor i mate­ri­ju. Većinu bije­log šuma, koji ina­če vidi­mo kao sni­jeg na TV zas­lo­nu kada nema pro­gra­ma, uzro­ku­je poza­din­sko koz­mič­ko zračenje.

Crvotočina je site-spe­ci­fic ins­ta­la­ci­ja. Horizontalne i ver­ti­kal­ne lini­je na zido­vi­ma pred­stav­lja­ju pros­tor­no-vre­men­ski kon­ti­nu­um. Povremeno pre­ki­da­nje lini­ja, nji­ho­vo izmje­šta­nje u pros­tor ili nado­mje­šta­nje u dru­gom mate­ri­ja­lu, dje­lu­ju poput eks­ce­sa, nepra­vil­nos­ti. U isto vri­je­me one nagla­ša­va­ju i pot­vr­đu­ju red, pore­dak. Takvi odma­ci u isto vri­je­me pove­zu­ju pros­tor u jedins­tve­nu cje­li­nu. Djeluju poput crvo­to­či­ne koja spa­ja uda­lje­ne ele­men­te tvo­re­ći ambi­jent, odnos­no pros­tor i hiperprostor.

Poliptih Horizont doga­đa­ja izra­đen je od dvi­je povr­ši­ne čiji rubo­vi reflek­ti­ra­ju svje­tlost na pros­tor koji ih raz­dva­ja i odje­lju­je. U općoj teori­ji rela­tiv­nos­ti ter­min hori­zont doga­đa­ja je uop­će­ni naziv za vre­men­sko-pros­tor­nu gra­ni­cu koja dije­li pros­tor na dva dije­la izme­đu kojih je nemo­gu­ća komu­ni­ka­ci­ja. Najčešće taj ter­min vezu­je­mo uz feno­men crne rupe. Ulaskom u pros­tor unu­tar hori­zon­ta doga­đa­ja pres­ta­ju važi­ti uobi­ča­je­na pra­vi­la i zako­ni fizič­kog sve­mi­ra. Materija, ener­gi­ja, pa niti svje­tlost, ne mogu iza­ći iz tak­vog pros­to­ra. Prije ili kas­ni­je sva­ka će se stvar unu­tar hori­zon­ta sabi­ti do toč­ke sin­gu­la­ri­te­ta. Takav je i prin­cip rada i stva­ra­nja Roberta Fišera: ele­men­te od kojih gra­di dje­lo on fizič­ki i teorij­ski saži­ma do kraj­nje toč­ke mogućega.

Cijelu ovu izlož­bu doživ­lja­vam kao svo­je­vr­s­ni hori­zont doga­đa­ja. S jed­ne stra­ne ima­mo fizič­ki, „nor­mal­ni“, svi­jet – sve­mir – pros­tor, onaj koje­ga pro­uča­va­ju znans­tve­ni­ci s počet­ka ovog tek­s­ta, dok je s dru­ge stra­ne svi­jet umjet­nos­ti kojim se Fišer bavi. Na jed­noj stra­ni je mogu­će, dok je na dru­goj stra­ni sve moguće.

Jer upra­vo u umjet­nos­ti, za raz­li­ku od stvar­nos­ti, sve je moguće.

O AUTORU:

Rober Fišer rođen je u Osijeku 1976. godi­ne. Diplomirao 2012. na Umjetničkoj aka­de­mi­ji u Osijeku. Aktivno izla­žem od 2008. godi­ne, te je do sada ostva­rio više samos­tal­nih i skup­nih izlož­bi. Za svoj rad neko­li­ko puta nagra­đi­van. Član Hrvatskog druš­tva likov­nih umjet­ni­ka u Osijeku i jedan od osni­va­ča Popup pro­jek­ta. Bavi se sli­kar­stvom i mul­ti­me­di­jom. Živi, radi i dje­lu­je u Osijeku.

Kustos izlož­be je Vedran Perkov, a vodi­te­lji­ca pro­gra­ma NovoMedijske Galerije Natasha Kadin. Za dizajn je zas­lu­žan Nikola Križanac, pri­je­vod Ivan Berecka, a pos­tav i doku­men­ta­ci­ju izlož­be Tihana Mandušić. Izložbe iz cik­lu­sa NMG@PRAKTIKA reali­zi­ra­ju se uz finan­cij­sku podr­šku Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH i Grada Splita, a Mavenu podr­ža­va Nacionalna zak­la­da za razvoj civil­nog druš­tva i Zaklada Kultura nova. Izložba se reali­zi­ra u part­ner­stvu sa Multimedijalnim kul­tur­nim cen­trom Split i Platformom Doma mladih.

VIŠE:
mave​na​.hr
facebook.con/events

 

 

Projekt je sufi­nan­ci­ra­la Europska uni­ja iz Europskog soci­jal­nog fonda.
Sadržaj Internet stra­ni­ce isklju­či­va je odgo­vor­nost Platforme Doma mladih.
Izradu inter­net stra­ni­ce sufi­nan­ci­ra­la je Europska uni­ja iz Europskog soci­jal­nog fonda.
www​.esf​.hr