Filmska radionica Kino-I: politizacija osobnog + personaliziranje političkog s Travisom i Erin Wilkerson

U sklo­pu među­na­rod­nog pro­gra­ma Mind the Image/Pazi na sli­ku Kino klub Split naj­av­lju­je i pozi­va sve zain­te­re­si­ra­ne da se pri­ja­ve na film­sku radi­oni­cu Kino‑I: poli­ti­zi­ra­nje osob­nog + per­so­na­li­zi­ra­nje poli­tič­kog s Travisom i Erin Wilkerson.

Radionica će se odr­ža­ti u Kino klu­bu Split od 17. do 22. velja­če. Prijave za radi­oni­cu tra­ju do 10. velja­če putem onli­ne obras­ca. Nakon petod­nev­nog pro­gra­ma, sudi­oni­ci će nas­ta­vi­ti radi­ti na vlas­ti­tim pro­jek­ti­ma do kra­ja svib­nja, kada će pro­du­ci­ra­ni fil­mo­vi biti jav­no pred­stav­lje­ni. Uvod u radi­oni­cu odr­žat će se 17. velja­če u 19 sati. Raspored će biti defi­ni­ran zajed­no s oda­bra­nim sudionicima.

Prethodno iskus­tvo je poželj­no, ali nije nuž­no. Za kon­zul­ta­ci­je i radi­oni­cu pri­ma­ju se i pri­ja­ve fil­ma­ša u zavr­š­noj fazi produkcije.
Kotizacija izno­si 20 eura. Radionica će se odr­ža­va­ti na engle­skom jeziku.

Povijesno gle­da­no, osob­no sni­ma­nje fil­mo­va teži odma­ku od poli­tič­kog. Kada se poli­ti­ka defi­ni­ra u tako širo­kim crta­ma da je “sve” poli­tič­ko, to tako­đer može para­dok­sal­no zna­či­ti da ništa nema zna­ča­jan poli­tič­ki naboj. Ali, u ovom povi­jes­nom tre­nut­ku, dubo­ko osob­no pos­ta­je dubo­ko poli­tič­ko, ako se anga­ži­ra rigo­roz­no, poniz­no i ​​kri­tič­ki. Ova petod­nev­na radi­oni­ca istra­žit će poten­ci­jal­ne toč­ke suda­ra izme­đu osob­nog i poli­tič­kog. Svaki od sudi­oni­ka defi­ni­rat će to pita­nje na uzbud­ljiv i jasan način. Neki će mogu­će svo­je vlas­ti­te iden­ti­te­te i iskus­tva stav­lja­ti u prvi plan, dru­gi svoj rad defi­ni­ra­ti kao “oso­ban” na raz­ne nači­ne – kroz kri­tič­ku ana­li­zu, izrav­no iskus­tvo, suče­lja­va­nje na ele­men­tar­noj razi­ni. Suštinski, nas­to­ji­mo izra­ža­va­ti osob­no u općoj for­mi – gdje vlas­ti­ti kre­ativ­ni izraz pos­ta­je dubo­ko druš­tve­na ges­ta. Ponekad je pogled pre­ma unu­tra bijeg od većeg svi­je­ta. Ponekad je pogled unu­tra izra­van težak put u veći svijet.

Erin Wilkerson (r. 1982., Los Angeles) ame­rič­ka je reda­te­lji­ca, spi­sa­te­lji­ca i vizu­al­na umjet­ni­ca posve­će­na istra­ži­va­nju fizič­kih i kog­ni­tiv­nih gra­ni­ca, meto­do­lo­gi­ja­ma radi­kal­ne skr­bi te čuva­nju i pri­kup­lja­nju kon­tra-arhi­va. Kao suos­ni­va­či­ca poli­tič­kog umjet­nič­kog kolek­ti­va, Creative Agitation, nje­zi­ni su rado­vi izla­ga­ni na Berlinaleu, Viennaleu i Venecijanskom bien­na­leu. Glavna je ured­ni­ca onli­ne žur­na­la, NOW Journal, koji je plat­for­ma za hit­nu prak­su, kao odgo­vor na svjet­ske doga­đa­je. Njezin rad u novim medi­ji­ma, fil­mu i per­for­man­si­ma istra­žu­je kolo­ni­jal­na nase­lja, eko­lo­gi­ju i pos­tin­dus­trij­ski kra­jo­lik, ovo je pro­ši­re­nje ranog pro­fe­si­onal­nog rada u kra­jo­braz­noj arhi­tek­tu­ri koji joj je usa­dio tež­nju za odr­ži­voš­ću i pre­is­pi­ti­va­njem prak­se kori­šte­nja zem­lji­šta. Usađena željom za raz­mje­nom zna­nja, drža­la je radi­oni­ce i teča­je­ve u ino­zem­s­tvu. Trenutačno je kan­di­dat­ki­nja za dok­to­rat iz prak­se i istra­ži­va­nja na Institutu TransArt i Sveučilištu John Moores u Liverpoolu, stva­ra­ju­ći skup rado­va koji pro­ši­ru­ju defi­ni­ci­ju “inva­ziv­nih vrsta”.

Međunarodno priz­nat film­ski opus Travisa Wilkersona pre­la­zi gra­ni­ce izme­đu doku­men­tar­nog fil­ma i fik­ci­je, izved­be i akti­viz­ma. U epi­cen­tru nje­go­va stva­ra­laš­tva stal­na je potra­ga za susre­ti­šti­ma estet­ske elok­ven­ci­je i poli­tič­kog anga­žma­na, pro­izve­de­na uz apso­lut­nu skrom­nost mate­ri­jal­nih sred­sta­va, koli­ko je to mogu­će samo­dos­tat­no. U 2015., Sight & Sound nazvao je Wilkersona “poli­tič­kom svi­ješ­ću ame­rič­ke kine­ma­to­gra­fi­je”. Njegovi fil­mo­vi pri­ka­za­ni su na sto­ti­na­ma dvo­ra­na i fes­ti­va­la diljem svi­je­ta, uklju­ču­ju­ći Sundance, Toronto, Locarno, Rotterdam, Beč, Yamagatu, FID Marseille i Musée du Louvre. NY Times nazvao je nje­gov naj­no­vi­ji film “Jeste li se pita­li tko je pucao?”, “hit­nim, čes­to koro­ziv­nim pogle­dom na ame­rič­ku proš­lost i sadaš­njost kroz priz­mu obi­te­lji, patri­jar­ha­ta, bije­le nad­mo­ći i crnač­kog otpo­ra”. Godine 2020. New Yorker ga je nazvao jed­nim od “šez­de­set dva fil­ma koja su obli­ko­va­la umjet­nost sni­ma­nja doku­men­tar­nih fil­mo­va”. Njegov esej o lin­ču Wobbly Franka Littlea — “An Injury to One” — Film Comment pro­gla­sio je jed­nim od naj­bo­ljih avan­gard­nih fil­mo­va deset­lje­ća, a LA Times “poli­tič­ko-kine­ma­to­graf­skom pre­kret­ni­com”. Njegov rad s Erin Wilkerson u Creative Agitation uvr­šten je na Venecijanski bije­na­le. Njegovi tek­s­to­vi o fil­mu objav­lje­ni su u časo­pi­si­ma Cineaste, Kino! i Senses of Cinema. Predavao je film­sko sni­ma­nje na Sveučilištu Colorado, CalArts, Pomona College, Vassar College i LaSalle College of the Arts u Singapuru. Izvanredni je pro­fe­sor doku­men­tar­ne prak­se na Sveučilištu Duke Kunshan.

_
Kino klub Split finan­ci­ra se sred­stvi­ma Zaklade “Kultura nova”, Nacionalne zak­la­de za razvoj civil­nog druš­tva, Grada Splita i Hrvatskog audi­ovi­zu­al­nog centra.
Tekst pre­ve­la: Katarina Duplančić