FILM KULT: PINK FLAMINGOS (John Waters, 1972, 93', SAD)

Ružičasti fla­min­go­si (Pink Flamingos, 1972, 93′, SAD)
Režija: John Waters

Drugo pri­ka­zi­va­nje Johna Watersa u srpanj­skom FILM KULT‑u, nakon zane­ma­re­nog Polyestera dono­si ulti­ma­tiv­no trash ostva­re­nje — Pink Flamingos (1972). Ozloglašeni film 70-tih, koji garan­ti­ra­no ostav­lja trag u gle­da­te­lje­vom pam­će­nju, a neri­jet­ko i želu­cu, pri­ka­zu­je dvi­je obi­te­lji koje se natje­ču za titu­lu „naj­pr­lja­vi­je oso­be na svi­je­tu“. S ovim je fil­mom Waters utvr­dio repu­ta­ci­ju film­skog pro­vo­ka­to­ra koji je neču­ve­nom sli­kov­noš­ću, eks­trem­nom tema­ti­kom i usme­nom pre­da­jom potak­nu­tom šokom, sen­za­ci­ona­liz­mom i zaraz­nim dija­lo­zi­ma, pri­do­bio kul­t­nu oda­nost publi­ke. Može li jed­no ovak­vo, naoko bez­vri­jed­no pos­tig­nu­će ima­ti umjet­nič­ke kva­li­te­te, doz­naj­te u Beton kinu u čet­vr­tak 25.7. u 20 sati.

Zašto neki fil­mo­vi pos­ta­nu kul­t­ni, a dru­gi osta­ju ‘trash’? Što ih čini kul­t­nim i vri­jed­nim vašeg vre­me­na? U cik­lu­su FILM KULT pri­ka­zu­je­mo kul­t­na film­ska ostva­re­nja te se nakon sva­kog odgle­da­nog nas­lo­va upu­šta­mo u uzbud­lji­vu ana­li­zu koju vodi film­ski ana­li­ti­čar Erik Lončar i koji će pred­sta­vi­ti glav­ne smjer­ni­ce koje ga čine neza­bo­rav­nim dje­lom film­ske povi­jes­ti. Posjetitelji će dobi­ti pri­li­ku otkri­ti dub­lje slo­je­ve i zna­če­nja nji­ma omi­lje­nih fil­mo­va ili će pak doz­na­ti zašto neki dav­no zabo­rav­lje­ni fil­mo­vi zas­lu­žu­ju puno veću pažnju.