Dimenzije čulnosti u zvuku i slici

U čet­vr­tak, 17. lip­nja s počet­kom u 20 sati u sklo­pu diskur­ziv­nog pro­gra­ma U kva­drat u Kino klu­bu Split pri­ka­zu­ju se fil­mo­vi „digi­tal love (remix)“ (2020) Raphaëla Languillatea u surad­nji s kolek­ti­vom love­mu­sic te dva fil­ma Jacqueline Heeley & Philippea Faujasa “dead end” (2019) i “The Long Way Round” (2020).

Program je javan i ulaz slo­bo­dan, ali je zbog ogra­ni­če­nog bro­ja posje­ti­te­lja potreb­na pri­ja­va putem onli­ne obras­ca.

“digi­tal love (remix)” ambi­jen­tal­ni je remiks Daft Punkove Digital Love za koji autor koris­ti frag­men­te erot­ske pje­sme Williama Shakespearea “Venera i Adonis “. Napisan je i snim­ljen tije­kom pan­de­mi­je Covid-19, a foku­si­ra se na odnos izme­đu spo­la i para, intim­nos­ti i dis­tan­ci­ra­nja, kao i želje i smr­ti. Dio je seri­je od pet kola­bo­ra­tiv­nih audi­ovi­zu­al­nih krat­ko­me­traž­nih koma­da koje je kolek­tiv love­mu­sic naru­čio za svoj pro­jekt “Premijere na pri­vat­nim mjestima”

Iz svog boga­tog opu­sa Jaqueline i Philippe oda­bra­li su dva fil­ma koje ćemo pred­sta­vi­ti split­skoj publi­ci: “dead end” (2019) ins­pi­ri­ran osje­ća­jem bez­na­đa da se stva­ri mogu pro­mi­je­ni­ti s obzi­rom na okol­nos­ti u koji­ma egzis­ti­ra­ju, dok “The Long Way Round” (2020) istra­žu­je neo­pip­lji­vost onkra­ja kroz pre­pli­ta­nje sin­kro­nog istra­ži­va­nja u zvu­ku i slici.

Jacqueline Heeley, irska samo­uka foto­graf­ki­nja i spi­sa­te­lji­ca i Philippe Faujas, fran­cu­ski ton­ski sni­ma­telj i audio umjet­nik, poče­li su zajed­no sni­ma­ti fil­mo­ve 2008. godi­ne dok je Jacqueline živje­la u Barceloni. Od tada, i nakon pre­se­lje­nja u Irsku 2013. godi­ne, sni­mi­li su 13 fil­mo­va koji su pri­ka­za­ni na fes­ti­va­li­ma i gale­ri­ja­ma u Irskoj i inozemstvu.

Njihovi fil­mo­vi uglav­nom su crno-bije­li i obič­no nas­ta­ju uz oba­lu i rural­nom okru­že­nju u bli­zi­ni mjes­ta gdje žive. Teme koji­ma se bave su memo­ri­ja, neiz­vjes­nost, pejzaž/mjesto i gubi­tak, a ins­pi­ri­ra­ne su pro­ma­tra­njem oko­li­ne ili pri­sje­ća­njem i nado­gra­đi­va­njem iskus­ta­va iz vlas­ti­tog života.

Početna ide­ja ili pola­zi­šte pone­kad pro­iz­la­zi iz sli­ke koja je već snim­lje­na, pri­sje­ća­nja ili atmo­sfe­re odre­đe­nog okru­že­nja. Ideja se zatim razvi­ja u osnov­nu pri­ču koja slu­ži kao nit vodi­lja auto­ri­ma dok spa­ja­ju sve osta­le frag­men­te: sni­ma­telj­ske, mon­taž­ne, inter­ven­ci­je u sli­ci i kons­tru­ira­nju zvu­ka – ali ne nuž­no u ovom odre­đe­nom sli­je­du, jer sva­ki film name­će svoj ritam i pore­dak svo­jih spe­ci­fič­nih potreba.

Iako nji­ho­va surad­nja poči­va na jas­no defi­ni­ra­nim ulo­ga­ma u pro­ce­su izra­de fil­ma, niti jed­na stra­na nije ogra­ni­če­na tom defi­ni­ci­jom. Dok Jacqueline piše i sni­ma, Philippe sni­ma i kons­tru­ira zvuč­ni zapis i sve što rade u sva­kom je tre­nut­ku otvo­re­no za među­sob­nu komu­ni­ka­ci­ju i ras­pra­vu, a dopri­nos dru­ge oso­be uvi­jek se paž­lji­vo slu­ša. Tijekom faze ure­đi­va­nja svo­jih pro­je­ka­ta rade zajed­no što se obič­no pre­tva­ra u pro­ces u kojem jedan od njih mora uvje­ri­ti dru­gog u zna­čaj svog izbo­ra ili odluke.

Budući da posje­du­ju potreb­nu opre­mu za svo­ju vrstu film­skog stva­ra­laš­tva, nji­ho­vi fil­mo­vi nema­ju pro­ra­čun i neo­vis­ni su o bilo kojoj ins­ti­tu­ci­ji ili for­mal­noj struk­tu­ri, te mogu slo­bod­no sli­je­di­ti i vje­ro­va­ti vlas­ti­toj intu­ici­ji. Svoje fil­mo­ve pri­ka­zu­ju u gale­ri­ja­ma, kino klu­bo­vi­ma i na bes­plat­nim festivalima.

—
Programom U kva­drat uspo­red­no se pri­ka­zu­ju fil­mo­vi čla­no­va klu­ba iz povi­jes­ti, eks­pe­ri­men­tal­nog fil­ma, recent­ne klup­ske pro­duk­ci­je te autora(ica) koji dje­lu­ju u slič­nim pro­duk­cij­skim uvje­ti­ma diljem svi­je­ta. Zainteresirani posje­ti­te­lji mogu se infor­mi­ra­ti o pro­gra­mi­ma i radu Kino klu­ba Split. Program će pred­sta­vi­ti Sunčica Fradelić.
Rad Kino klu­ba Split podr­ža­va­ju Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni cen­tar, Društvo hrvat­skih film­skih reda­te­lja, Grad Split i Zaklada Kultura nova.