NMG@MKC_Toni Mijač: Pretvori se u uho

O RADU:
Performativnost sva­kod­nev­ni­ce
Umjetnički pro­jekt „Pretvori se u uho“ Toni Mijač pre­zen­ti­ra kao doku­men­ta­ris­tič­ko – umjet­nič­ki pris­tup tre­ti­ra­nju rije­či i izre­ka pri­kup­lje­nih iz ‘jezi­ka sva­kod­nev­ni­ce’, te nji­ho­voj seman­tič­koj moći kada se nji­ma na raz­li­či­te nači­ne mani­pu­li­ra. Jezikoslovci nisu jedi­ni istra­ži­va­či koji su zain­te­re­si­ra­ni za seman­ti­ku. To podru­čje jed­na­ko zani­ma i filo­zo­fe i psi­ho­lo­ge. Nemoguće je povu­ći jas­nu crtu koja odva­ja lin­gvis­tič­ki pris­tup pro­uča­va­nju seman­ti­ke od filo­zof­skog ili psi­ho­lo­gij­skog, ali može­mo istak­nu­ti neko­li­ko raz­li­ka. Postoji znat­no prek­la­pa­nje filo­zof­skog i jezi­kos­lov­nog pris­tu­pa zna­če­nju, a i sami jezi­kos­lov­ci poka­za­li su veli­ki inte­res za filo­zof­ska raz­miš­lja­nja o toj temi. Ipak se mogu razaz­na­ti neke raz­li­kov­ne toč­ke. Riječi su direk­tan alat za izra­ža­va­nje. Mogu biti dos­lov­ne, opis­ne, obma­nju­ju­će, samos­tal­ne, ovis­ne, te višez­nač­ne. Ovisno što ide ispred i nakon njih, te na kakav način su pri­ka­za­ne, mije­nja­ju svo­je funk­ci­je. Taj način, for­ma, ili medij pri­ka­zi­va­nja u foku­su je inte­re­sa ovog projekta.

Odabrano podru­čje auto­ro­vog pri­kup­lja­nja tek­s­tu­al­nog mate­ri­ja­la su kafe baro­vi, kao već tra­di­ci­onal­no mjes­to okup­lja­nja poje­di­na­ca na goto­vo sva­kod­nev­nom nivou, kao ritu­al sva­kod­nev­ni­ce današ­nje kul­tu­re. Zbog toga je auto­ru ova pola­ziš­na toč­ka bila iznim­no rele­vant­na za uzi­ma­nje sem­na­tič­kih mate­ri­ja­la koji zna­čaj­no pro­go­va­ra­ju o tre­nut­noj atmo­sfe­ri druš­tva i vre­me­na u kojem živi­mo. Materijal iz oda­bra­nih loka­ci­ja se skup­lja na način da autor aktiv­no pris­lu­šku­je i zapi­su­je sve izgo­vo­re­ne rije­či i reče­ni­ce koje se nje­mu izdvo­je iz kako­fo­ni­je ambi­jen­ta. U tom pro­ce­su, rije­či i reče­ni­ce su skup­lje­ne u arhi­vu nota­ci­ja. Same po sebi na papi­ru mogu i ne mora­ju sadr­ža­va­ti neko odre­đe­no zna­če­nje i/ili smi­sao, već se tre­ti­ra­ju kao siro­vi mate­ri­jal za dalj­nje pos­tup­ke. U idu­ćem kora­ku rada autor dovo­di te iste bilje­ške u pot­pu­no novu for­mu, pres­la­gi­va­ju­ći ih u zaseb­ne cje­li­ne u koji­ma nji­ho­vi spo­je­vi stva­ra­ju dra­ma­tur­ške ‘pri­če’ koje nali­ku­ju struk­tu­ri liri­ke, mono­lo­ga, dija­lo­ga, poezi­je, haiku‑a ili čis­te fik­ci­je. Dok su u stvar­nos­ti bile dio jed­ne pri­če, u ovom skla­du stva­ra­ju nove teme­lje i inter­pre­ta­tiv­ne vri­jed­nos­ti, te im novi kon­tekst pru­ža bes­kraj­ne moguć­nos­ti u kre­ira­nju raz­no­vr­s­nih fabu­la i kom­po­zi­ci­ja. U zavr­š­noj fazi rada, pri­kup­lje­ni tekst je slu­žio kao smjer­ni­ca istra­ži­va­nja rela­ci­ja izme­đu for­me, sli­ke, pri­je­vo­da, dra­ma­tur­gi­je i pri­po­vi­je­da­nja. Svaki medij oživ­lja­va i ozna­ča­va svoj tekst na raz­li­čit način. Odnos tek­s­ta, sli­ke i zvu­ka se vodio pute­vi­ma aso­ci­ja­tiv­nos­ti, opi­si­va­nja, doku­men­ta­riz­ma, subjek­ti­viz­ma, loop‑a i shuffle‑a. Po zavr­šet­ku se stvo­ri­la scen­ska ins­ta­la­ci­ja u kojoj medi­ji poput kaza­liš­nog per­for­man­sa, fil­ma, glaz­be i ilus­tra­ci­je čine cje­lo­kup­nu atmo­sfe­ru koja ini­ci­jal­no pola­zi iz žamo­ra kafi­ća i pre­obli­ku­je se kroz raz­ne domi­nant­ne medi­je koji nas u moder­no vri­je­me sa svih stra­na okru­žu­ju. Koncept rada se igra tim apsur­dom kraj­nos­ti izvo­ra i pro­izvo­da (kafić — sce­na, raz­go­vor — umjet­nost) te nas­ta­je kao svo­je­vr­s­ni por­tret aktu­al­ne druš­tve­ne doko­li­ce iz auto­ro­ve perspektive.
 — Natasha Kadin

O AUTORU:
Toni Mijač je film­ski i novo­me­dij­ski umjet­nik rođen 1988. godi­ne u Splitu. Završio je pred­di­plom­ski stu­dij na Umjetničkoj Akademiji u Splitu, smjer Film i video, te diplom­ski stu­dij na Akademiji Likovnih Umjetnosti u Zagrebu, smjer Novi medi­ji. Sudjelovao je u niz umjet­nič­kih rezi­den­ci­ja, radi­oni­ca, fes­ti­va­la i happening‑a, uz šes­to­go­diš­nje aktiv­no vod­stvo film­skih ško­la za dje­cu na podru­čju Splita i Zagreba. Izlagao je na sedam samos­tal­nih izlož­bi te na broj­nim grup­nim izlož­ba­ma u gale­ri­ja­ma HDLU, Klovićevi dvo­ri, MSU, NMG@Praktika, GMK, Greta, Pogon Jedinstvo i KSET. Također je par­ti­ci­pi­rao i na raz­nim među­na­rod­nim pro­jek­ti­ma koji su ugos­ti­li nje­gov rad u Austriji, Sloveniji, Njemačkoj, Portugalu, Litvi, Rumunjskoj i Velikoj Britaniji. U svom autor­skom radu se pre­te­ži­to igra sa impul­si­ma sva­kod­ne­vi­ce na raz­li­či­tim život­nim podru­čji­ma, navi­ka­ma i ten­den­ci­ja­ma, koje pro­pi­tu­je koris­te­ći jezik i izra­žaj­na sred­stva raz­li­či­tih medi­ja poput fil­ma, videa, tek­s­ta, ins­ta­la­ci­je, foto­gra­fi­je i druš­tve­ne prak­se. Dosadašnja priz­na­nja uklju­ču­ju nagra­du publi­ke na HT-ovoj nagra­di za suvre­me­nu umjet­nost 2018 u Zagreb za rad ‘Vezu (ni)je mogu­će uspos­ta­vi­ti’, 2. nagra­du žiri­ja na GRISIAyouth 2018 u Rovinju za rad ‘Vezu (ni)je mogu­će uspos­ta­vi­ti’ te 1. nagra­du žiri­ja na GRISIAyouth 2021 u Rovinju za rad ‘Slon Eye’. 2021. godi­ne oda­bran je kao umjet­nik u rezi­den­ci­ji MagiC Carpets / Meta Cultural Foundation / LAB 852 programa.

KUSTOSICA: Natasha Kadin
KUSTOSI PROGRAMA NMG: Katarina Duplančić, Natasha Kadin, Vedran Perkov
DIZAJN: Nikola Križanac
PRIJEVOD: Katarina Duplančić
SURADNICI PROJEKTA: Slavena Verić, Mijo Jurišić, Stipe Jelaska, Nika Petrović,Barbara Munjas, Marin Cecić, Vincent Šepić, Ante Milić, Marin Remić, Duje Kundić,Nino Marini, Boris Stanić
KOPRODUKCIJA FILMA: Kino Klub Split
DOKUMENTACIJA: Damira Kalajžić
POSTAV: Katarina Duplančić, Eugen Jeličić, Natasha Kadin, Franko Sardelić Kolinac
DONATORI: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split
MAVENU PODRŽAVA: Zaklada Kultura nova
ZAHVALE: KUM, MKC, PDM, Tea Mijač, Krešimir Vukušić, Boris Poljak, Maja Plazibat, Ena Šurija, Ana Radeljak, Kažimir Cukar, Ana Ezgeta, Šime Bilić, Giacomo Cenci, Retes d.o.o, Lumer Shop, Kafić Šore