41. SPLITSKI SALON/ Ne posve izgubljeni jedni za druge/

Nakon stan­ke od dvi­je godi­ne dana, ključ­na split­ska likov­na mani­fes­ta­ci­ja posve­će­na suvre­me­noj umjet­nos­ti vra­ća se grad.

Salon nas­lo­va Ne posve izgub­lje­ni jed­ni za dru­ge odr­ža­vat će se u više sek­ven­ci, na neko­li­ko grad­skih loka­ci­ja, kao i muzej­sko-gale­rij­skih pros­to­ra u raz­dob­lju od 19.11. – 16.12.2021.

41. Splitski salon afir­mi­ra vizu­al­ne rado­ve, vizu­al­na i druš­tve­na istra­ži­va­nja pozva­nih umjet­ni­ca, kolek­ti­va i surad­nič­kih orga­ni­za­ci­ja koja pro­mi­ču kom­plek­s­nos­ti femi­nis­tič­kih gene­alo­gi­ja, poti­ču na pro­duk­tiv­ne dija­lo­ge među gene­ra­ci­ja­ma kao nači­ne izgrad­nje pra­ved­ni­jih povi­jes­ti, ima­gi­ni­ra­ju uklju­či­vi­je i zele­ni­je sadaš­njos­ti, lokal­no, ali i puno šire.

41. Salon otva­ra u Domu mla­dih u petak 19.11. u 19 sati. Naći će se tamo raz­no­vr­s­ni medij­ski rado­vi i inter­dis­ci­pli­nar­ne surad­nje. Izložba zapo­či­nje ins­ta­la­ci­jom Dobra voda troj­ca Marine Bauer, kipa­ri­ce, Didier Doueta, umjet­ni­ka zvu­ka, Zrinke Šimičić, ple­sa­či­ce, kore­ograf­ki­nje i auto­ri­ce kon­cep­ta, koja će se izved­be­no akti­vi­ra­ti u subo­tu 20.11. od 11 do 13 sati na pla­tou, u pros­to­ru Plave dvo­ra­ne Doma mla­dih te na ula­zu u Galeriju MKC. Nakon izved­be, tra­go­vi pros­tor­ne ins­ta­la­ci­je Marine Bauer i zvuč­ne inter­pre­ta­ci­je Didier Doueta osta­ju u izlož­be­nom pros­to­ru. Dobra voda istra­žu­je pokret kao temelj našeg spoz­na­va­nja svi­je­ta te uspos­tav­lja­nja odno­sa, među­sob­ne pove­za­nos­ti i pove­za­nos­ti s oko­li­šem čiji smo dio, a nas­lov se veže uz topo­nim-uva­lu/e na oto­ku Silbi.

Još jedan rad na izlož­bi Žene minor­ne spe­ku­la­ci­je Nicole Hewitt i Ivana Slipčevića kom­plek­s­na je ins­ta­la­ci­ja, koja će tako­đer popri­mi­ti aktiv­ni, izved­be­ni oblik. Projekt Žene minor­ne spe­ku­la­ci­je razvi­ja se od 2015. u obli­ku crte­ža, videa, tek­s­ta, fil­ma, ins­ta­la­ci­ja i per­for­man­sa. U sre­di­štu rad­nje je neo­lit­ska figu­ri­na kroz koju se raz­li­či­ti­ma medi­ji­ma poput fil­ma, videa, poezi­je, zvu­ka, glaz­be, foto­gra­fi­je ili izgo­vo­re­nih svje­do­čans­ta­va upi­su­je moguć­nos­ti spe­ku­la­ci­ja o kons­truk­ci­ja­ma rod­nih nara­ti­va odnos­no inter­pre­ta­cij­skim pre­šu­ći­va­nji­ma povi­jes­ti žena. Ne pos­to­ji jed­na nevid­lji­va, neis­pri­ča­na, igno­ri­ra­na povi­jest žena. Postoje mno­ge. Žene minor­ne spe­ku­la­ci­je se bave povi­ješ­ću koja nema pisa­nog tra­ga, u koju su upi­sa­ni raz­ni diskur­si a unu­tar koje se ide­ja oko tije­la i kor­po­ral­nos­ti vežu na rod, žen­ski rod. Početna toč­ka rada je istra­ži­va­nje neo­lit­ske figu­ri­ne na podru­čju Podunavlja od Vukovara do Crnog mora, a pro­jekt je i splet raz­nih teh­no­lo­ških eks­pe­ri­me­na­ta s ana­log­nim i digi­tal­nim medijima.

Rad novo­me­dij­ske umjet­ni­ce Vide Guzmić Sjene nje­zi­nih sli­ka, ins­ta­la­ci­ja je koja se sas­to­ji od arte­fa­ka­ta i svje­tlos­ne inter­ven­ci­je. Ostvarujući dija­log s obi­telj­skim nas­li­je­đem, pri­bli­ža­va među­ge­ne­ra­cij­ske pri­je­no­se, ovog puta na razi­ni unu­ka-baka, pro­pi­tu­je pozi­ci­je autor­stva kroz umjet­nič­ki ama­te­ri­zam i sus­tav pro­fe­si­onal­nog bav­lje­nja umjetnošću.

Jednokanalni video-pri­po­vje­dač­ki per­for­mans EE‑0 mul­ti­me­di­jal­ne umjet­ni­ce Lale Raščić ute­me­ljen je na grč­kom mitu o Arahni, dje­voj­ci koju je boži­ca Atena pre­tva­ra u pauka. U videu EE‑0 antič­ki mit je re-kon­tek­s­tu­ali­zi­ran, i kroz poet­ski govor izvo­đa­či­ce bri­še gra­ni­ce drev­nih pri­ča i znans­tve­ne fan­tas­ti­ke. Subvertirani i mani­pu­li­ra­ni zaple­ti iz kla­sič­ne mito­lo­gi­je se kom­bi­ni­ra­ju s aneg­do­tal­nim opa­ža­nji­ma na koje umjet­ni­ca naila­zi kroz istra­ži­va­nja u lite­ra­tu­ri, ali i na tere­nu u i oko Prizrena. Predodžbe o potis­nu­toj žen­skoj moći i zna­nju se pre­is­pi­tu­ju kroz pre­pri­ča­va­nje lokal­nih urba­nih legen­di, obi­ča­ja, i ovo­vre­me­nih soci­jal­nih, eko­lo­ških i kul­tur­nih feno­me­na. Video nosi izvo­đa­či­ca koju se vidi kako izvo­di tekst u kaza­liš­no-dram­skom okru­že­nju. Pratimo nje­zi­nu pos­te­pe­nu pre­obraz­bu u pauk-karak­ter Arahne. Kao reak­ci­ja na spe­ci­fič­nu loka­ci­ju pro­duk­ci­je i loka­li­te­ta istra­ži­va­nje EE‑0, Kosova, naj­mla­đe europ­ske drža­ve, ide­ja pos­ta­ja­nja se istra­žu­je u tek­s­tu nara­ci­je kroz suges­ti­ju gene­ze, tran­sfor­ma­ci­je i metamorfoze.

Renata Poljak, nas­tav­lja se na svo­ju recent­nu film­sku pro­duk­ci­ju, obi­lje­že­nu reflek­si­ja­ma o migra­cij­sko-eko­lo­škim pro­ce­si­ma, pro­ši­ru­je film novim rado­vi­ma u medi­ju neo­na i crte­ža More more more.

U sklo­pu izlož­be ini­ci­rat će se otvo­re­ni pos­tav i arhiv u nas­ta­ja­nju rado­va likov­ne umjet­ni­ce Aliete Monas Plejić, te pri­ka­za­ti prvi samos­tal­ni film Jelene Maksimović Domovine, doku­fik­cij­ski hibrid u kojem se govo­ri o poli­ti­ci-kao-luta­nju, pre­ciz­ni­je, o spon­ta­noj poli­tič­koj samo-subjek­ti­va­ci­ji kroz potra­gu za, u proš­los­ti izgub­lje­nom, ali u buduć­nos­ti pono­vo loci­ra­nom, pori­jek­lu. Postavlja se pita­nje Šta je i ima li domo­vi­ne? (pre­ma teore­ti­ča­ru fil­ma Pavlu Leviju).

Izložba u Galeriji MKC osta­je otvo­re­na do 04.12.2021.

Osim u Domu mla­dih 41. Splitski salon odr­ža­ti će se i na slje­de­ćim lokacijama:

Salon Galić 20.11. – 04.12.2021.
Tatjana Dunja Ivanišević / Maja Marković i Udruga za inter­dis­ci­pli­nar­na i inter­kul­tu­ral­na istra­ži­va­nja / Neli Ružić /Karlo Papišta Duška Boban Martin Baće Goran Škofić/ Karla Crnković i WWF Adria

Hrvatski pomor­ski muzej Split 23.11. – 16.12.2021.
Nadija Mustapić/ Matea Šabić Sabljić

Galerija Zoja Dumengjić KBC Split 22.11. – 16.12.2021.
Udruga za inter­dis­ci­pli­nar­na i inter­kul­tu­ral­na istra­ži­va­nja i Stella Leboš, Luana Lojić

Akvarij Bačvice 04.12.2021.
Sonja Pregrad Tin Dožić Andro Giunio/ Jurica Pavičić

Popratni, diskur­ziv­ni pro­gram u surad­nji s queera­nar­c­hi­ve i udru­gom Kvart.

Tijekom tra­ja­nja Salona (19.11. – 16.12.2021.) otvo­ren je i natje­čaj za podr­šku umjet­nič­kom istraživanju/produkciji/ jav­noj izved­bi rada u ses­trins­tvu s pos­tav­ka­ma 41. Splitskog salo­na. Poziv je upu­ćen čla­ni­ca­ma i čla­no­vi­ma HULU, kao i orga­ni­za­ci­ja­ma, kolek­ti­vi­ma, auto­ri­ca­ma i auto­ri­ma koji dje­lu­ju na podru­čju Splita i Splitsko-dal­ma­tin­ske župa­ni­je. Uz nje­ga, u surad­nji s Hrvatskom sek­ci­jom među­na­rod­ne udru­ge likov­nih kri­ti­ča­ra AICA otvo­ren je i natje­čaj za naj­bo­lju likov­nu kri­ti­ku s ciljem poti­ca­nja šire ras­pra­ve o pro­gra­mi­ma i prak­sa­ma u polju vizu­al­nih umjet­nos­ti u lokal­nom kon­tek­s­tu, a uzi­ma­ju­ći kao pri­mjer izlož­be većeg for­ma­ta poput ovo­go­diš­njeg Salona.

Kustosica: Ivana Meštrov
Suradnica na izlož­bi: Ana Janevski
Organizacija i pro­duk­ci­ja: HULU Split
Kustoska asis­ten­ti­ca: Ana Bratić
Vizualni iden­ti­tet: Neva Zidić
Suradnica na izlož­be­nom pos­ta­vu: Duška Boban
Tehnički tim: Slaven Bratković, Vanja Pagar, Franko Sardelić
Foto doku­men­ta­ci­ja: Žaklina Antonijević
Video doku­men­ta­ci­ja: Josip Rogošić
Engleski pri­je­vod: Lucija Ećim, Lidija Toman
Medijatorice na izlož­bi: Josipa Balajić, Lucija Ećim, Blaženka Miše

Zahvale na podr­š­ci pri reali­za­ci­ji izlož­bi, izved­bi i pri­pa­da­ju­ćih pro­gra­ma: Anamarija Batista, Natalija Borjan (Platforma Doma mla­dih), Iva Latinac (Kolektiv Style Force), Sunčica Fradelić (Kino klub Split), Galerija Miroslav Kraljević, Leila Topić (Muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti Zagreb), Julije Meštrović (KBC Split), Toni Meštrović, Vedran Perkov, Pinija Poljaković (WWF Adria), Ljubomir Radić (Hrvatski pomor­ski muzej Split), Ivana Vukušić (Cirkus Kolektiv), Ivana Filipović (Academia Club Ghetto Split).