Predstava EDIP - režija Senka Bulić

Predstava EDIP u reži­ji Senke Bulić odr­ža­ti će se 03. stu­de­nog u 20 sati u Amfiteatru.

Režija: Senka Bulić
Igraju: Mateo Videk, Senka Bulić, Jure Radnić, Alan Katić i Branimir Božak
Prijevod: Tomislav Ladan
Dramaturgija: Vesna Đikanović
Scenografija: Tomislav Ćurković
Glazba: Damir Martinović Mrle
Kostimografija: Oliver Jularić
Oblikovanje svje­tla: Tomislav Maglečić
Oblikovanje tona: Branimir Božak

Seneka je puno sumor­ni­ji od svog pret­hod­ni­ka tvor­ca arhe­ti­pa. Povlačeći svo­je juna­ke od onos­tra­nog u mrač­ne pri­zo­re iza­zva­ne kriv­njom i kaz­nom, razot­kri­va nam se, želi­mo li to vidje­ti, kon­ti­nu­um i sin­kro­ni­ci­tet pita­nja ljud­ske pri­ro­de, pogreš­nog dje­lo­va­nja, spo­sob­nos­ti i volje uvi­da u vlas­ti­tu osob­nost, nje­zi­ne sla­bos­ti. Iz tih sli­ka sve krva­ri, psu­je i prok­li­nje, jedan život zamje­nju­je se dru­gim, a “mnoš­tvo moli smrt, vje­tar prži udo­ve i curi crna krv, pro­bi­ja iz prs­nu­tih žila”. I nisu to pri­zo­ri bli­že ili dalje pos­ta­po­ka­lip­se iz neke epske igra­ne fran­ši­ze, to je pod­sje­ća­nje na des­truk­ci­ju iz same koli­jev­ke civi­li­za­ci­je. Dramski pro­di­re do našeg vre­me­na i nje­go­vih kons­te­la­ci­ja i nela­go­da. Je li taj Edip dije­te koje pro­la­zi kroz vri­je­me otkri­va­ju­ći nam kon­ti­nu­um? Krivnja nema moguć­nost pres­tan­ka. Djeluje kao sud­bi­na. Prenosi se s kolje­na na kolje­no. Postajemo li “već od dana kad prvi udah­nuo sam zrak — dos­to­jan smr­ti”, pos­ta­je­mo li, kao vrsta, kriv­ci rođenjem?

Udruženi nekim taj­nim genet­skim kodom koji uvi­jek upu­ću­je na nešto dru­go, skri­ve­no, vul­gar­no, siro­vo, div­lje, revol­ti­ra­no, okrut­no i stvar­no. Krivnja je stvo­ri­la veli­ku lite­ra­tu­ru. Jer potis­nu­ta dosi­že razi­nu naj­ja­čih osje­ća­ja. Ona je des­truk­tiv­ni pokre­tač, izvla­či zata­je­no. Ukazuje na dje­la, čes­to vri­šte­ći, ne bi li konač­no bila pre­poz­na­ta, a dje­la pouz­da­no govo­re o identitetu.

Čini se kao da tra­je neki povi­jes­ni pre­šut­ni pris­ta­nak na podre­đe­nost tam­ni­joj stra­ni čovje­ko­ve osob­nos­ti, pa u sklo­pu toga uvi­jek neka­ko mal­ne pri­rod­no dola­zi da nasi­lje u ljud­skim ruka­ma ispad­ne pouz­da­ni­jim izbo­rom od lju­ba­vi, rato­vi od mira, obma­na od isti­ne, nar­ci­zam ili komo­di­tet od mudros­ti. Bez ikak­ve mis­li ili s naiv­nom miš­lju, kako nared­ne gene­ra­ci­je neće zahva­ti­ti metas­ta­ze tak­vih izbo­ra. Kako se takav his­to­ri­jat neće pre­tvo­ri­ti u osu­đe­nost, stal­nu bli­zi­nu zla, genet­ski zapis vrste koja je u pos­ljed­njih dese­tak tisu­ća godi­na naj­u­tje­caj­ni­ja vrsta na planeti.

Seneka tako, iako nije autor arhe­ti­pa već pre­tva­ra poz­na­ti kla­sič­ni siže, doti­če u bit čovje­ka, nje­gov Edip pru­ža ruku suvre­me­nom batr­ga­ju­ći se svim udo­vi­ma u des­truk­ci­ji i vjež­ba­ma iz kriv­nje, vre­men­ski uni­ver­za­lan. Odgoda u spo­ju s opse­siv­nim tra­ga­njem, kao sta­pa­nje sun­ca i maki­je, poten­ci­ra tu glad za tra­ge­di­jom, i nela­go­du koju iza­zi­va tekst i u današ­njem svi­je­tu. S tim osje­ća­jem nela­go­de ne može­mo se i ne zapi­ta­ti zašto una­toč tisuć­ljet­nim potra­ga­ma i iskus­tvi­ma u samos­poz­na­va­nju, čovje­čans­tvo ustra­ja­va na samo­des­truk­ci­ji, zabo­ra­vu ljud­skos­ti, aro­gant­noj i pri­glu­poj samodopadnosti.

Kako se naj­bo­lje pona­ša­ti u nesi­gur­nom svi­je­tu, koji dale­ko više inves­ti­ra u kon­tro­lu nego u razu­mi­je­va­nje stva­ri, živje­ti u nje­mu bez čvr­stog upo­ri­šta te pret­pos­tav­lja­nja naj­go­reg o dru­go­me i toga da o nje­mu ništa ne zna? Čemu može teži­ti poje­di­nac, pod sret­nom pret­pos­tav­kom da nije dale­ko od sebe, stra­nac, uljez ili beskuć­nik u vlas­ti­tom iden­ti­te­tu, pos­to­ji li još način pre­ko koga ćete razvi­ja­ti svo­je bolje ja? Može li poje­di­nac nešto više izu­zev odvr­nu­ti pogled od stra­ho­ta i zatvo­ri­ti se u svoj svi­jet sma­nje­ne otvo­re­nos­ti, ima li tu još kak­ve slobode?

U spe­ci­fič­nom vre­me­nu (i uvje­ti­ma) rada na pred­sta­vi, pita­nje je i svug­dje oko nas — što može pro­ves­ti kroz katar­zu, sada kad je katar­za čovje­čans­tvu tako potreb­na. Sva ta pita­nja pro­mar­ši­ra­la su stva­ra­ju­ći ovu pred­sta­vu, u tra­ga­nju, kako to for­mu­li­ra Deleuze, da bi se oslo­bo­dio život s mjes­ta u kojem je uhva­ćen u zamku.

Ulaznice može­te kupi­ti pre­ko sus­ta­va Adriaticket, ili na bla­gaj­ni sat vre­me­na pri­je počet­ka pred­sta­ve. Cijena ulaz­ni­ce u pret­pro­da­ji može se kupi­ti do 2.11. i izno­si 70 kuna, dok na dan izved­be izno­si 90 kuna.

Ulaznice može­te kupi­ti i na slje­de­ćim pro­daj­nim mjestima:
Dancing bear, Dioklecijanova 6,
Tisak Media Split, Vukovarska 207,
Caffe bar Plava Kava, Put Supavla 7