Kulturne politike odozdo: Međugeneracijski razgovori

U subo­tu, 1.10., u sklo­pu 10. PLATFORMATA, odr­ža­ti će se Međugeneracijski raz­go­vor kao nefor­mal­no okup­lja­nje predstavnika/ca split­ske neza­vis­ne kul­tur­ne sce­ne i nje­ne publi­ke svih gene­ra­ci­ja kroz koje se želi izmi­je­ni­ti zna­nja, iskus­tva i infor­ma­ci­je o osva­ja­nji­ma pros­to­ra neza­vis­ne kul­tu­re, kako onih Doma mla­dih, tako i onih manjih, raš­tr­ka­nih po grad­skim kvartovima.

Povijest razvo­ja neza­vis­ne kul­tur­ne sce­ne u Hrvatskoj u pos­ljed­njih 30 godi­na usko je veza­na uz bor­be za pros­to­re dje­lo­va­nja orga­ni­za­ci­ja, ini­ci­ja­ti­va, kolek­ti­va i poje­di­na­ca na njoj. Devedesetih godi­na proš­log sto­lje­ća, s pro­mje­nom poli­tič­ke i druš­tve­ne para­dig­me, pro­mi­je­nio se i odnos pre­ma kul­tur­noj sfe­ri. Nestali su klu­bo­vi i domo­vi kul­tu­re, druš­tve­ni domo­vi i omla­din­ski cen­tri, umjet­nič­ki pros­to­ri, jav­ni i zajed­nič­ki pros­to­ri koji su bili pre­du­vjet razvo­ju i ops­tan­ku te kul­tu­re. Devedesete su za veći­nu kul­tur­nih akte­ra u pogle­du pros­to­ra ozna­ča­va­le nepres­ta­no dis­lo­ci­ra­nje, pre­mje­šta­nje, sna­la­že­nje, skvo­ti­ra­nje. No, čak i u tim uvje­ti­ma nas­ta­ja­la su mjes­ta i rađa­le se ini­ci­ja­ti­ve koje u današ­njem kul­tur­nom ima­gi­na­ri­ju igra­ju važ­nu ulo­gu pret­hod­ni­ka: Art radi­oni­ca Lazareti (1988), Lamparna u Labinu (1993), split­ski Dom mla­dih (1994), Baraka u Kutini (1996), vojar­na Karlo Rojc u Puli (1997), Attack (1998) i Močvara (1999) u Zagrebu.

Početkom tre­ćeg deset­lje­ća 21. sto­lje­ća na tim i dru­gim mjes­ti­ma razvi­ja­ju se druš­tve­no-kul­tur­ni cen­tri (DKC) na teme­lji­ma sudi­onič­kog uprav­lja­nja i civil­no-jav­nog part­ner­stva. To su Pogon u Zagrebu, Hrvatski dom u Karlovcu, Dom mla­dih u Splitu, Filodrammatica u Rijeci, Lazareti u Dubrovniku, Društveni cen­tar Rojc u Puli, FUNK u Koprivnici, Fabrika u Hvaru, Kreativno edu­ka­tiv­ni cen­tar Murai kraj Čakovca. Svaki od nave­de­nih pri­mje­ra ima svo­je spe­ci­fič­nos­ti u pogle­du sadr­ža­ja, mode­la uprav­lja­nja, koris­ni­ka i part­ner­sta­va koja se uspos­tav­lja­ju, ovis­ne su o lokal­nom kon­tek­s­tu i nije ih mogu­će jed­nos­tav­no pres­li­ka­ti na dru­ge zajednice.

Kako zna­nja, iskus­tva i infor­ma­ci­je ne bi osta­li samo u nes­tal­nom sje­ća­nju orga­ni­za­ci­ja, poje­di­na­ca, gru­pa i kolek­ti­va, kako ih nove i nado­la­ze­će gene­ra­ci­je ne bi upoz­na­va­le samo kroz usme­nu pre­da­ju, urba­ne legen­de i aneg­do­te koje bi vri­je­me pre­pus­ti­lo zabo­ra­vu, udru­ga Kurziv – Platforma za pita­nja kul­tu­re, medi­ja i druš­tva, nak­lad­nik por­ta­la Kulturpunkt​.hr i onli­ne arhi­va Abeceda neza­vis­ne kul­tu­re, orga­ni­zi­ra cik­lus mode­ri­ra­nih jav­nih među­ge­ne­ra­cij­skih raz­go­vo­ra u 6 gra­do­va u RH. U nji­ma će sudje­lo­va­ti pro­ta­go­nis­ti osni­va­nja DKC‑a u raz­li­či­tim lokal­nim sre­di­na­ma koji već dugi niz godi­na dje­lu­ju kao pros­to­ri za kul­tu­ru i druš­tve­nost (Dubrovnik, Split, Pula, Čakovec, Rijeka, Karlovac), pred­stav­ni­ci mla­đih orga­ni­za­ci­ja i ini­ci­ja­ti­va, poje­din­ci u podru­čju suvre­me­ne kul­tu­re i šireg civil­nog druš­tva, pred­stav­ni­ci vlas­ti, struč­na i šira zain­te­re­si­ra­na javnost.

U sklo­pu jav­nih među­ge­ne­ra­cij­skih raz­go­vo­ra istra­žit će se meto­de i prak­se koje su od 1990-ih nada­lje dove­le do ove ins­ti­tu­ci­onal­ne ino­va­ci­je u podru­čju kul­tu­re. Te su prak­se ovis­ne o broj­nim fak­to­ri­ma: lokal­nom druš­tve­no-poli­tič­kom razvo­ju, bro­ju i sna­zi uklju­če­nih poje­di­na­ca, stup­nju nji­ho­ve pro­fe­si­ona­li­za­ci­je, oda­bi­ru pros­to­ra i sta­nju tog pros­to­ra, (ne)postojanju odno­sa s lokal­nom upra­vom, pove­za­nos­ti s dru­gim lokal­nim sre­di­na­ma, potre­ba­ma lokal­nih akte­ra, meto­da­ma koje koris­te pri zauzi­ma­nju kon­kret­nog pros­to­ra, mode­li­ma koje razvi­ja­ju unu­tar njih. Sve nabro­ja­no čini ujed­no i skup ključ­nih ele­me­na­ta koji čine “pri­ču o DKC-ima”, uz vanj­ski ele­ment jav­nih poli­ti­ka i nji­ho­va utje­ca­ja na lokal­ne aktere.
__

Međugeneracijski raz­go­vo­ri odvi­ja­ju se u sklo­pu pro­jek­ta “Kulturna poli­ti­ka odoz­do – Od dobrih prak­si druš­tve­no-kul­tur­nih cen­ta­ra do odr­ži­vog okvi­ra za sudi­onič­ko uprav­lja­nje”, kako bi se osi­gu­rao pri­je­nos zna­nja i iskus­ta­va izme­đu raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja akti­vis­ta i kul­tur­nih rad­ni­ka te kako bi se utje­ca­lo na svi­jest o pos­to­ja­nju kon­ti­nu­ite­ta demo­kra­ti­za­ci­je uprav­lja­nja jav­nom infrastrukturom.

Projekt Kulturna poli­ti­ka odoz­do – Od dobrih prak­si druš­tve­no-kul­tur­nih cen­ta­ra do odr­ži­vog okvi­ra za sudi­onič­ko uprav­lja­nje je podr­žan sa € 149.940 finan­cij­ske podr­ške Islanda, Lihtenštajna i Norveške u okvi­ru EGP gran­to­va. Nositelj pro­jek­ta je Operacija grad (Zagreb), a part­ne­ri Savez udru­ga Klubtura (Zagreb), Kurziv – Platforma za pita­nja kul­tu­re, medi­ja i druš­tva (Zagreb), Platforma za druš­tve­ni cen­tar Čakovec (Čakovec), Savez udru­ga Kaoperativa (Karlovac), Platforma doma mla­dih (Split), Art radi­oni­ca Lazareti (Dubrovnik), Savez udru­ga Rojc (Pula), Savez udru­ga Molekula (Rijeka) te Mreža druš­tve­no-kul­tur­nih cen­ta­ra (Zagreb).