Harri Larjosto: Prilagodljivost / Resilience

PRILAGODLJIVOST
FLEKSIBILNOST, ELASTIČNOST, ADAPTABILNOST
(Prema teori­ji pri­la­god­lji­vos­ti: adap­tiv­ne i tran­sfor­mi­ra­ju­će vrste pre­živ­lja­va­ju; spo­sob­nost adap­ta­ci­je i transformacije).

Fleksibilnost i adap­ta­bil­nost, čovjek, druš­tvo i pri­ro­da sre­diš­nje su teme moga rada. U pri­ro­di, pri­la­god­lji­vost je nešto što se podra­zu­mi­je­va samo po sebi, u ljud­skom umu i pos­tup­ci­ma baš i ne. Čovjek se pri­la­go­đa­va, pod­li­je­že svim mogu­ćim uvje­ti­ma, ali u svom odno­su pre­ma pri­ro­di nije flek­si­bi­lan, uni­šta­va svoj oko­liš i pla­ne­tu. Državom i druš­tvom uprav­lja se eko­nom­skom i poli­tič­kom moći, pri­si­lom i neznanjem.

Moji rado­vi dati­ra­ju iz pos­ljed­njih godi­na. Najstarija ins­ta­la­ci­ja Masquarade of Ghosts / Maskerada duho­va je iz 2013. Okosnica izlož­be tiče se pče­la, koje sam držao od 2017. do 2021. Pčele se drže radi opra­ši­va­nja i meda. Mnoge bilj­ke važ­ne za pre­hra­nu čovje­čans­tva za dava­nje usje­va tre­ba­ju insek­te da ih opra­še. Pčele se, poput bum­ba­ra, u pro­izvod­nji hra­ne uzga­ja­ju u veli­kim raz­mje­ri­ma na glo­bal­noj razi­ni. Pčela je tako­đer i jedi­na vrsta inse­ka­ta koja se kolo­ni­zi­ra radi pro­izvod­nje hra­ne za čovječanstvo.

Odnos izme­đu čovje­ka i živo­ti­nje jas­no je vid­ljiv u pče­lar­stvu. Odnos čovje­ka i živo­ti­nje po svo­joj pri­ro­di je apsur­dan. Ili ga pre­plav­lju­ju dru­že­nje i počo­vje­če­nje, stva­ra­ju­ći od lju­bim­ca pri­ja­te­lja i bliž­njeg, pa i božans­tvo, ili je odvra­tan u svo­joj indus­trij­skoj okrut­nos­ti i bru­tal­nos­ti. Negdje u sre­di­ni, skrb o pče­la­ma je na dobro­bit svih dioni­ka. Čovjek uvi­jek više uzi­ma nego što daje. U današ­nje doba mogu­će je da čovjek živi urba­no i da nikad ne naiđe na pri­ro­du. Sve dok ga kli­mat­ske pro­mje­ne i pan­de­mi­je ne pod­sje­te na nje­zi­no pos­to­ja­nje. Suprotno tom kon­tek­s­tu, ja stva­ram umjet­nost poeti­ke i razumijevanja.
Harri Larjosto

Životopis
Harri Larjosto rodio se 1952. godi­ne u Turku i živi u Vantaa, Finska.
Godine 1976. zavr­šio je stu­dij Učiteljske nas­ta­ve na Sveučilištu u Turku (sa spe­ci­ja­li­za­ci­jom iz likov­ne umjet­nos­ti i biolo­gi­je). Nakon deset godi­na rada kao uči­telj, pos­tao je samos­tal­ni umjet­nik. U peri­odu od 2002. do 2008. godi­ne, pre­da­je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Helsinkiju (Aalto University). Godine 1978. ima prvu samos­tal­nu izlož­bu. Njegov rad sas­to­ji se od foto­gra­fi­ja, videa i krat­kih fil­mo­va, ins­ta­la­ci­ja, kola­ža, sli­kar­stva, kon­cep­tu­al­ne umjet­nos­ti i per­for­man­sa, te raz­nih umjet­nič­kih aktiv­nos­ti veza­nih uz sli­ku i tes­ti­ra­nje gra­ni­ca umjet­nič­kih dis­ci­pli­na. Autor je neko­li­ko foto knji­ga, tek­s­to­va, afo­ri­za­ma i pjesama.

Larjostov rad zaokup­ljen je pita­nji­ma i raz­miš­lja­njem o oko­li­šu. Istovremeno je i poeti­čan i apsu­dan, crno-humo­ris­ti­čan. Nastoji pre­ni­je­ti ener­gi­ju spo­sob­nos­ti i moguć­nos­ti pro­mje­ne, pri­la­god­lji­vos­ti. Druga važ­na tema nje­go­vog umjet­nič­kog rada je odnos čovje­ka i pri­ro­de, pri­ro­de u ljud­skom živo­tu i, čovje­ka kao dije­la pri­ro­de i tvor­ca eko­lo­ških pro­ble­ma. Larjosto pri­tom kom­bi­ni­ra tra­di­ci­onal­nu nara­ci­ju i ekpe­ri­men­tal­ne for­me, izne­nad­ne preokrete.

Godine 2006., Larjosto je dobio Finland Award, što je naj­vi­ša držav­na nagra­da za umjetnost.
2017., Larjosto se iz hobi­ja počeo bavi­ti pče­lar­stvom (eko­lo­gi­ja i eto­lo­gi­ja). 2018. zapo­čeo je s foto­gra­fi­ra­njem pče­la, što je rezul­ti­ra­lo fil­mom Pčelarstvo i seri­jom foto kola­ža — sli­ka, zajed­no s pje­sma­ma i afo­riz­mi­ma, sve unu­tar pro­jek­ta Resilience/Prilagodljivost. 2021., dobiv­ši ozbilj­nu aler­gij­sku reak­ci­ju na pče­li­nji otrov, Larjosto je morao pre­ki­nu­ti s pčelarstvom.

Organizator: MKC Split
Potpora: Grad Split, Suomen kul­t­tu­uri­ra­has­to, Oskar Öflunds Stiftelse
Prijevod i lek­tu­ra : Goranka Tomčić

Više na: www​.har​ri​lar​jos​to​.com i https://​www​.har​ri​lar​jos​to​.com/​a​r​t​i​st/