NMG@PRAKTIKA_Andrea Taraš: Promjenjivo stanje stvari

Izložba osta­je otvo­re­na do 30. lip­nja i može se raz­gle­da­ti uz pret­hod­ni dogo­vor na +385989602701.

O RADU:
Sanjala sam pučinu.
Sivo more na teškom je obzo­ru nosi­lo neka­kav magli­čast sjaj, taj­no­vit i meni nepoznat.
Umjesto obla­ka, blje­do­lju­bi­čas­tim nebom pro­te­za­le su se pahu­ljas­te lati­ce mas­lač­ka. To su bili moji pri­ja­te­lji, moji rodi­te­lji i moja nero­đe­na djeca.
Sin me je pozvao da dođem doruč­ko­va­ti: “Ručke od par­ke­ta već su se ohladile!”

***

Vjerovatno nis­te čuli za pojam inte­ro­bjekt, ali sigur­no jako dobro poz­na­je­te nje­go­vo značenje.

Svi pred­me­ti i oso­be u našim sno­vi­ma ili fan­ta­zi­ja­ma koji se doima­ju poz­na­ti­ma, koji su dije­lo­vi one bizar­ne doli­ne, koji se nala­ze na međi izme­đu dva objek­ta ili ide­je; sve one fan­tas­tič­ne kom­bi­na­ci­je u koji­ma je spo­je­no više poz­na­tih poja­va — to su inte­ro­bjek­ti, nemo­gu­će poja­ve koje u snu ima­ju savr­še­nog smisla.

Andrea Taraš svo­jom izlož­bom “Promjenjivo sta­nje stva­ri” nam pri­po­vi­je­da o tom feno­me­nu interobjekata.

Pronađene potroš­ne objek­te, gra­đev­ne mate­ri­ja­le i ala­te iz radi­oni­ca sla­že u kons­truk­ci­je koje nema­ju jas­nu namje­nu, a svim tim pred­me­ti­ma poni­šta­va nji­ho­vu ori­gi­nal­nu funk­ci­ju. Ovakva dekons­truk­ci­ja pred­me­ta i nji­ho­vo ponov­no sla­ga­nje u novo­tvo­re­ne for­me kubis­tič­ki je pris­tup ana­li­zi stvar­nos­ti, što čini prvi temelj Andreinog rada.

Drugi korak u razvo­ju rada je sni­ma­nje tak­vih kons­truk­ci­ja i inte­rak­ci­je s nji­ma, što omo­gu­ću­je pre­no­še­nje tih tvo­re­vi­na u dru­go vri­je­me i prostor.

Treći korak je nas­la­gi­va­nje pro­jek­ci­ja snim­lje­nih mate­ri­ja­la pre­ko gale­rij­skih zido­va te pre­ko samih pred­me­ta, sada pos­tav­lje­nih u pros­tor galerije.

Zajedno s audio zapi­si­ma sno­va, ovo sve stva­ra jed­nu ambi­jen­tal­nu ins­ta­la­ci­ju koja ispi­pa­va deli­kat­no tki­vo naše stvar­nos­ti i naših snova.

Objekti koji su pri­sut­ni u stvar­nom pros­to­ru gale­ri­je se pre­ta­ču i u pro­jek­ci­ju, odnos­no ula­ze u vir­tu­al­ni pros­tor vide­opro­jek­ci­je. Njihove sje­ne tako­đer obli­ku­ju vir­tu­al­ni pros­tor, čime se stva­ra neka­kav kvant­ni inter­pros­tor, koji isto­vre­me­no pos­to­ji, ali i ne postoji.

Andrea Taraš nas ovom izlož­bom, čini se, upoz­na­je s poja­va­ma koje isto­vre­me­no pos­to­je i u stvar­nom i u vir­tu­al­nom svi­je­tu, s pros­to­ri­ma koji pos­to­je, ali i ne pos­to­je, kao i sa stvar­noš­ću koja je rela­tiv­na i pre­pu­na mogućnosti.
 — Katarina Duplančić

O AUTORICI:
Andrea Taraš diplo­mi­ra­la je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti 2022. godi­ne na nas­tav­nič­kom odsje­ku, usmje­re­nje kipar­stvo u kla­si izv. prof. art. Vlaste Žanić. Tijekom diplom­skog stu­di­ja poha­đa Restartovu ško­lu doku­men­tar­nog fil­ma (2020.) te radi u podru­čju mon­ta­že, ani­ma­ci­je i 3D obli­ko­va­nja. Sudjelovala je na više skup­nih izlož­bi (Široko oko, Galerija SC, 2022., Grisia Youth, Rovinj, 2021., i dr.). U svom umjet­nič­kom radu istra­žu­je rela­tiv­nost i nes­tal­nost stvar­nos­ti u kojoj se nala­zi, koris­te­ći se u tom pro­ce­su dekons­truk­ci­jom vlas­ti­te pre­dodž­be kori­šte­nih medija.

KUSTOS: Katarina Duplančić
KUSTOSI PROGRAMA NMG: Katarina Duplančić, Natasha Kadin, Vedran Perkov
DIZAJN: Nikola Križanac
PRIJEVOD: Katarina Duplančić
DOKUMENTACIJA: Glorija Lizde
POSTAV: Andrea Taraš, Jakov Leskur
DONATORI: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split
MAVENU PODRŽAVA: Zaklada Kultura nova
ZAHVALE: KUM, MKC, PDM, Luka Dubroja