N M G＠P R A K T I K A : Sanja Bistričić - MISLIM DA SE SJEĆAM

U svo­jem radu Mislim da se sjećam, kroz jezik eks­pe­ri­men­tal­nog doku­men­tar­nog fil­ma, auto­ri­ca istra­žu­je frag­men­ti­ra­nost sje­ća­nja pri­ka­za­nih u for­mi krat­kih dnev­nič­kih zapi­sa. Doživljaj sje­ća­nja kao sli­ke, koja ima svoj sadr­žaj i tra­ja­nje, kon­cep­tu­al­no usmje­ra­va rad u dekons­truk­ci­ju film­ske for­me na medi­je sli­ke i zvu­ka. Prisjećanje i pre­bi­ra­nje po sje­ća­nji­ma u umu, čiji je sadr­žaj vre­me­nom nes­ta­lan i pod­lo­žan dis­tor­zi­ja­ma, zah­tje­va strp­lje­nje te kon­ti­nu­iran kon­tem­pla­ti­van pro­ces kojeg auto­ri­ca ins­tik­tiv­no pro­vo­di kroz istra­ži­va­nje samog medi­ja sli­ke. Dokumentiranom inter­ven­ci­jom optič­kim poma­ga­li­ma na snim­lje­nom mate­ri­ja­lu ispi­tu­je se inter­pre­ta­tiv­ni kapa­ci­tet sli­ke, dok se na for­mal­nom pla­nu otkri­va­ju nove izra­žaj­ne moguć­nos­ti. Ovisno o nači­nu kre­ta­nja konvek­s­nih ili kon­kav­nih ogle­da­la, odnos­no pove­ća­la raz­nih stup­nje­va te kutu sni­ma­nja mije­nja se per­cep­ci­ja izvor­ne sli­ke koje sada u blje­sko­vi­ma tre­pe­re, pre­li­je­va­ju se, nes­ta­ju, opet navi­ru, gube oštri­nu i bli­je­de kao sje­ća­nja. Odrazi foto­gra­fi­ja i snim­ki u ogle­da­lu uka­zu­ju na dual­nu pri­ro­du zajed­nič­ku stvar­noj i men­tal­noj sli­ci u kojoj isto­vre­me­no pos­to­je proš­lost i sadaš­njost, subjekt i objekt koji pri­sje­ća­njem izno­va pro­živ­lja­va doga­đa­je te se kri­tič­ki odno­si pre­ma sebi pogle­dom u proš­lost. Čovjekovo unu­tar­nje, subjek­tiv­no vri­je­me je ispre­ki­da­no i frag­men­ti­ra­no u odnos­no na nor­ma­tiv­no, kro­no­lo­ško vri­je­me koje, kao i film­ska sli­ka, teče kon­ti­nu­ira­no. Montažom snim­lje­nog mate­ri­ja­la mani­pu­li­ra se film­skim vre­me­nom te usta­nov­lju­je cje­li­na koja se opi­re objek­tiv­nom nara­ti­vu evo­ci­ra­ju­ći logi­ku psi­ho­lo­škog vre­me­na. Svako novo pri­zi­va­nje men­tal­ne sli­ke doga­đa­ja, kao i ope­to­va­no sni­ma­nje pri­kup­lje­nog mate­ri­ja­la, iskriv­lju­je ili res­truk­tu­ri­ra zbi­lju čime se odba­cu­je ide­ja dos­lov­ne rekons­truk­ci­je sje­ća­nja te se poetič­no oživ­lja­va­ju nji­ho­ve utje­lov­lje­ne emo­ci­je. Vizualnom repre­zen­ta­ci­jom dje­li­ća proš­los­ti u for­mi dnev­nič­kih zapi­sa nas­ta­vak je duge tra­di­ci­je žen­skog pisma u povi­jes­ti knji­žev­nos­ti izra­že­no kroz medij eks­pe­ri­men­tal­nog fil­ma. Stoga je jas­na potre­ba za izra­žaj­nim moguć­nos­ti­ma tek­s­ta koji pre­ciz­no obli­ku­je nijan­se zna­če­nja pri­ka­za­nih sli­ka čija je inter­pre­ta­ci­ja znat­no otvo­re­ni­ja. Audio kolaž zvu­ko­va atmo­sfe­re, ins­tru­men­tal­nih ili pje­vu­še­nih melo­di­ja stva­ra zvuč­ni pej­zaž koji u jedins­tve­nu cje­li­nu pove­zu­je video frag­men­te, dok je intim­na pri­ro­da rada nagla­še­na auto­ri­či­nim gla­som u nara­tiv­nim ele­men­ti­ma kom­po­zi­ci­je. Naš doživ­ljaj sje­ća­nja koji je čes­to nalik snu konač­no je reflek­ti­ran kroz ambi­jen­tal­nu audi­ovi­zu­al­nu ins­ta­la­ci­ju gdje u mra­ku gale­ri­je izra­nja­nju nes­tal­ne sli­ke, dok je sama meta­fo­to­graf­ska struk­tu­ra rada koja poči­va na reflek­si­ja­ma, pro­ce­su­al­nos­ti i istra­ži­va­nju medi­ja izra­že­na kroz postav.

O AUTORICI
Sanja Bistričić Srića (Zadar, 1982.) mul­ti­me­di­jal­na je umjet­ni­ca, foto­graf­ki­nja i sni­ma­te­lji­ca. U svom radu istra­žu­je doku­fik­ci­ju i osob­ne teme kroz dekons­truk­ci­ju i kola­ži­ra­nje medi­ja sli­ke, zvu­ka i tek­s­ta. Nakon zavr­šet­ka stu­di­ja agro­no­mi­je na zagre­bač­kom Sveučilištu, magis­tri­ra­la je na diplom­skom stu­di­ju Animiranog fil­ma i novih medi­ja Akademije likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu (2020). Izlagala je u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti (Zagreb, 2021.), Muzeju za umjet­nost i obrt (Zagreb, 2012.), UK Parobrod (Beograd, 2014.), Galeriji Prozori (Zagreb, 2022.), Galeriji Flora (Dubrovnik, 2022.). Njezine mod­ne i doku­men­tar­ne foto­gra­fi­je objav­lje­ne su u broj­nim hrvat­skim i među­na­rod­nim tiska­nim i onli­ne publi­ka­ci­ja­ma, a kao sni­ma­te­lji­ca sudje­lo­va­la je u broj­nim film­skim, izlož­be­nim i mod­nim pro­jek­ti­ma. Suosnivačica je i čla­ni­ca mul­ti­dis­ci­pli­nar­nog kolek­ti­va RA’AH usmje­re­nog ka istra­ži­va­nju i prek­la­pa­nju mode i vizu­al­ne umjet­nos­ti. Živi i radi u Zagrebu.

KUSTOSICA: Jelena Šimundić Bendić
POSTAV: Sanja Bistričić, Tihana Mandušić, Jelena Šimundić Bendić
KUSTOSI PROGRAMA NMG: Natasha Kadin, Vedran Perkov, Jelena Šimundić Bendić
DIZAJN: Nikola Križanac
PRIJEVOD: Katarina Duplančić
DOKUMENTACIJA: Tihana Mandušić
DONATORI: Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, Grad Split
MAVENU PODRŽAVA: Zaklada Kultura nova
ZAHVALE: KUM, MKC, PDM