KUSTOSKA ŠKOLA 2024

Kustoska ško­la pro­gram je izva­nins­ti­tu­ci­onal­ne edu­ka­ci­je koji udru­ga Mavena reali­zi­ra od 2016. godi­ne. Cilj Škole je edu­ci­ra­ti mla­de povjesničare/ke umjet­nos­ti, umjetnike/ce te dru­ge zain­te­re­si­ra­ne kul­tur­ne djelatnike/ce u svr­hu ospo­sob­lja­va­nja za stva­ra­nje novih i ino­va­tiv­nih kus­to­skih pro­gra­ma u gra­du Splitu i šire. Međunarodni tim umjetnika/ca i kustosa/ica, sva­ke godi­ne s dru­gom temom, sudi­oni­ci­ma daje uvid u kus­to­ske prak­se iz raz­li­či­tih europ­skih i svjet­skih per­s­pek­ti­va, upoz­na­je ih s nači­ni­ma rada u spe­ci­fič­noj oda­bra­noj temi te im pru­ža osno­vu za među­na­rod­nu kul­tur­nu suradnju.

Kustoska ško­la pro­gram je udru­ge MAVENA – 36 nje­zi­nih čuda, koji se pro­vo­di u surad­nji s Koalicijom udru­ga mla­dih, Multimedijalnim kul­tur­nim cen­trom Split i Platformom Doma mla­dih, a finan­ci­ra se putem jav­nih natje­ča­ja Grada Splita, Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH i Zaklade Kultura nova. Ovogodišnji part­ne­ri su Kino UNSEEN, Centar za dram­sku umjet­nost i Francuski ins­ti­tut Zagreb.

Kustoska ško­la bes­plat­na je za sve sudionike/ce, mogu­će ju je poha­đa­ti onli­ne ili uži­vo (Beton kino, Dom mla­dih Split), a pri­ja­vi­ti se može­te mailom, s krat­kom biogra­fi­jom, na mavena@​mavena.​hr naj­kas­ni­je do utor­ka, 30. trav­nja 2024. u 23.59 h.

Napomena: Predavanja i raz­go­vo­ri se odr­ža­va­ju na engle­skom jeziku.

SLIKA TRIKONTINENTALA: pod­sjet­ni­ci za budućnost
Kasnih šez­de­se­tih u časo­pi­su Tricontinental objav­ljen je tekst Prema tre­ćoj kine­ma­to­gra­fi­ji koji pot­pi­su­ju Argentinci Octavio Getino i Fernando Solanas, a koji u sre­di­šte pos­tav­lja ide­ju kino doga­đa­ja – kina koje inzis­ti­ra na kon­tek­s­tu, raz­go­vo­ru i kori­šte­nju kina kako bi se raz­go­va­ra­lo o aktu­al­nim i važ­nim tema­ma. Treća kine­ma­to­gra­fi­ja uspos­tav­lja se kao ona koja inzis­ti­ra na slo­bod­ni­joj cir­ku­la­ci­ji sli­ke te kri­ti­zi­ra prvu (holi­vud­sku) i dru­gu kine­ma­to­gra­fi­ju (europ­sku).

Ovaj put se u Splitu okup­lja­mo kroz surad­nju UNSEENA i Mavene kako bismo iz arhi­ve izvuk­li pod­sjet­ni­ke za buduć­nost, ponov­no pro­mis­li­li defi­ni­ci­je i ispi­sa­li nove rječ­ni­ke soli­dar­nos­ti i surad­nje. Razgovarat ćemo o nači­ni­ma na koje se sli­ke čuva­ju i kako se o nji­ma bri­ne, kako se stva­ra­ju nove i spa­ja­ju s oni­ma koje već pos­to­je, kako se dije­le i pri­ka­zu­ju, slu­ša­ju, kojim meto­do­lo­gi­ja­ma se može­mo koris­tit kako bismo otkri­li zame­te­ne tra­go­ve… Stvarajući diskur­ziv­ni i film­ski pro­gram koji je bazi­ran na pro­miš­lja­nju uvje­ta pro­izvod­nje, pro­pi­ti­va­nju autor­stva, zamiš­lja­nja novih poten­ci­ja­la kina i cir­ku­la­ci­je sli­ke, želi­mo pove­za­ti film­sko istra­ži­vač­ki pros­tor Latinske Amerike, Indonezije, Afrike i Bliskog isto­ka, sa sli­kom Jugoistočne Europe.

PREDAVAČI/CE
Karla Crnčević, Hrvatska

Hrvoslava Brkušić, Hrvatska

Margaux Chalançon, Francuska

Deva Pereda Areizaga, Španjolska

Laura Alhach, Kolumbija

Jakob Krese, Slovenija

André Di Franco, Brazil

Sita Magfira, Indonezija

Anaís Córdova-Páez, Ekvador

 

PROGRAM KUSTOSKE ŠKOLE

7. svib­nja 2024.
BETON KINO, Dom mladih
10:00 – 10:45

UVOD : Karla Crnčević – Trikontinental kao ima­gi­na­rij film­ske buduć­nos­ti glo­bal­nog juga
Uvod koji će pos­lu­ži­ti pred­stav­lja­nju i kon­tek­s­tu­ali­za­ci­ji prak­si Treće kine­ma­to­gra­fi­je koja se kao pojam uspos­tav­lja 60ih i 70ih godi­na, te je uspo­re­di­ti sa suvre­me­nim prak­sa­ma koje tra­si­ra­ju iste meto­do­lo­gi­je rada i namjer­no ili nena­mjer­no se na njih nas­la­nja­ju. Pozivajući se na mani­fes­te Trikontinentala inzis­ti­rat će se na stva­ra­nju poli­go­na za što bolju pove­za­nost prak­ti­ča­ra i teore­ti­ča­ra koji će u nared­nim dani­ma pre­zen­ti­ra­ti svo­je umjet­nič­ke i istra­ži­vač­ke rado­ve, te na poj­mu surad­nje i soli­dar­nos­ti kao kon­ti­nu­ira­ne i dugo­roč­ne prak­se koja može napra­vi­ti raz­li­ku u budućnosti.

Karla Crnčević je dra­ma­tur­gi­nja i film­ske rad­ni­ca. Njeni fil­mo­vi i video rado­vi izla­ga­ni su, i nagra­đi­va­ni u doma­ćem i među­na­rod­nom kon­tek­s­tu (FidMarseille, Zinebi, Dokufest…). Članica je Centra za dram­sku umjet­nost te jed­na je od osni­va­či­ca i orga­ni­za­to­ri­ca ini­ci­ja­ti­ve Unseen koji se bavi pri­ka­zi­vač­kim i kul­tur­nim poli­ti­ka­ma, te revi­ta­li­za­ci­jom kino pros­to­ra. Trenutno istra­žu­je audi­ovi­zu­al­ne arhi­ve veza­ne uz AFŽ.

11:00 – 12:30

Predavanje : Margaux Chalançon, Francuska – Kroz dnev­nik restauracije
Kroz surad­nju s liba­non­skom orga­ni­za­ci­jom Nadi Lelol Nas, Margaux Chalançon res­ta­uri­ra­la je dugo­me­traž­ni doku­men­ta­rac „The Freedom Giver“ koji je reži­rao Kais al-Zubaidi 1989. za Libanonsku Oslobodilačku Frontu, godi­nu dana eks­pe­ri­men­ti­ra­ju­ći s alter­na­tiv­nim res­ta­ura­cij­skim prak­sa­ma. Predstavit će raz­li­či­te aspek­te rada na res­ta­ura­ci­ji jed­ne tak­ve, poli­tič­ki i teh­nič­ki zah­tjev­ne film­ske tra­ke, stav­lja­ju­ći nagla­sak na poten­ci­jal otpo­ra koji se rađa u surad­nič­kim nači­ni­ma res­ta­ura­ci­je film­skih arhi­va i intim­ne reflek­si­je u pro­ce­su rada s ovak­vim materijalom.

Margaux Chalançon je film­ska arhi­vis­t­ki­nja, res­ta­ura­to­ri­ca i post-pro­du­cen­ti­ca. Nakon neko­li­ko godi­na pos­t­pro­du­ci­ra­nja u Beirutu, spe­ci­ja­li­zi­ra­la se u arhi­vis­ti­ci na mas­ter stu­di­ju EQZE u San Sebastianu. Često kom­bi­ni­ra inte­res za arhi­vi­ma s pos­t­pro­duk­cij­skim iskustvom.

12:45 – 14:15

Predavanje / Video ins­ta­la­ci­ja i per­for­mans: Deva Pereda Areizaga, Baskija, Španjolska i Laura Alhac, Kolumbija – Keinu mili­tan­te­ak, nar­ra­ti­bak eta aldi­zka­ri tri­kon­ti­nen­tal bat (Militante Geste, nara­ti­vi i časo­pis Trikontinental)
U potra­zi za tra­go­vi­ma, pri­ča­ma i arhi­vi­ma Treće kine­ma­to­gra­fi­je iz današ­nje per­s­pek­ti­ve, pita­mo se o iden­ti­te­tu, geopo­li­tič­kim gra­ni­ca­ma i kolek­ti­vi­nim ima­gi­na­ri­ji­ma. Čineći dio istra­ži­vač­kog kolek­ti­va “C3: Non-Aligned Film Archives” na čelu s Leom Morin u ško­li fil­ma Elias Querejeta, suoči­le smo se s manj­kom izvo­ra u ins­ti­tu­ci­onal­nim i služ­be­nim arhi­va. Hvatajući se u koštac s ovom neis­tra­že­nom temom i kon­zul­ti­ra­ju­ći pri­vat­ne i tran­s­na­ci­onal­ne arc­hi­ve pro­na­la­zi­mo obi­lje doku­men­ta­ci­je, publi­ka­ci­ja pa čak i fil­mo­va, uglav­nom nesa­ču­va­nih. Između osta­log i časo­pis CinémArabe, jedan od tih goto­vo pot­pu­no nepoz­na­tih tra­go­va pos­to­ja­nja tran­s­na­ci­onal­nog tre­ćeg pokre­ta film­skih kritičara.

Posvećen uglav­nom arap­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji, ali i azij­skoj, afrič­koj i lati­no­ame­rič­koj, CinémArabe je 1975. godi­ne u Parizu osno­va­la sku­pi­na mla­dih kri­ti­ča­ra i fil­ma­ša. Utemeljitelji su se zala­ga­li za figu­ru film­skog kri­ti­ča­ra koji je se bavi kine­ma­to­gra­fi­ja­ma svo­jih zema­lja i spo­so­ban vidje­ti nji­ho­ve poseb­nos­ti; novi kri­ti­čar za novu kine­ma­to­gra­fi­ju. Od 1975. do 1979., ovaj je časo­pis dao glas mno­gim muškim i žen­skim surad­ni­ci­ma, obja­vio dotad neo­bjav­lje­ne inter­v­jue s afrič­kim film­skim rad­ni­ci­ma, pokrio tri­kon­ti­nen­tal­ne fes­ti­va­le, a stva­rao je i pros­tor za objav­lji­va­nje važ­nih mani­fes­ta pre­ve­de­nih na fran­cu­ski i arap­ski, poput ono­ga “Prema tre­ćoj kine­ma­to­gra­fi­ji” (Solanas i Getino) i “Žena, fil­ma­ši­ca i arap­ki­nja” (Heiny Srour, 1976.)

Deva Pereda Areizaga je diplo­mi­ra­la pra­vo na Sveučilištu Pompeu Fabra i UPV/EHU, na kojem je kas­ni­je magis­tri­ra­la odvjet­nič­ku pro­fe­si­ju, zavr­šiv­ši ga istra­ži­vač­kim pro­jek­tom o autor­skim pra­vi­ma i pra­vi­ma inte­lek­tu­al­nog vlas­niš­tva u alter­na­tiv­nim umjet­nič­kim prak­sa­ma. Nedavno je zavr­ši­la magis­tar­ski stu­dij film­skog kus­to­sa na Elías Querejeta Zine Eskola, iz koje je dio istra­ži­vač­ke gru­pe C3: Non-Aligned Film Archives.

Laura Alhach stu­di­ra­la je antro­po­lo­gi­ju na Sveučilištu Andes i diplo­mi­ra­la na Etnografskom doku­men­tar­nom fil­mu na Sveučilišnom kole­džu London-UCL i na Filmskom arhi­vu na Elías Querejeta Zine Eskola. Bila je ured­nič­ka koor­di­na­to­ri­ca audi­ovi­zu­al­ne, zvuč­ne i inte­rak­tiv­ne medij­ske poli­ti­ke Ministarstva kul­tu­re Kolumbije i suos­no­va­la je pro­duk­cij­sku tvrt­ku Tres Mil Malas. Trenutačno je dio istra­ži­vač­ke sku­pi­ne “C3: Arhivi nes­vr­sta­nih fil­mo­va” i razvi­ja “Costas: Međunarodna izlož­ba fil­ma i sje­ća­nja dijas­po­re”, koja će se u svom prvom izda­nju foku­si­ra­ti na rad Jocelyne Saab

16:00 – 17:00

Predavanje: Hrvoslava Brkušić, Hrvatska – Nastanjivanje raz­li­či­tih krajolika
Hrvoslava Brkušić izlo­žit će iskus­tva rada u zem­lja­ma pod­sa­har­ske Afrike i Bliskog isto­ka, nači­ne na koje su spa­ja­li i istra­ži­va­li nogo­met­nu plat­for­mu i film kao izra­žaj­no sred­stvo. Što zna­či biti žena u nogo­me­tu i fil­mu danas obli­ko­va­na raz­li­či­tim oko­li­na­ma iz kojih dola­zi­mo. Kako film­ski pros­tor ispraz­ni­ti, pro­mi­je­ni­ti iz pros­to­ra čis­te repre­zen­ta­ci­je i osta­vi­ti ga pro­ta­go­nis­ti­ma? Iz kojeg regis­tra sebe radi­mo u novim sre­di­na­ma i novim okol­nos­ti­ma, i kako pos­lje­dič­no iskus­tvo koje stek­ne­mo pri­mje­nju­je­mo u sva­kod­ne­vi­ci. Koje su slič­nos­ti a koje raz­li­ke, i kako izra­žaj­no sred­stvo fil­ma koris­ti­mo kao alat?

Tijekom izla­ga­nja pogle­dat ćemo fil­mo­ve nas­ta­le na radionicama.

Hrvoslava Brkušić diplo­mi­ra­la je film­sku i TV mon­ta­žu na Akademiji dram­ske umjet­nos­ti u Zagrebu i magis­tri­ra­la je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, na odsje­ku za ani­mi­ra­ni film i nove medi­je, smjer novi medi­ji. Kao mon­ta­žer­ka radi­la je na broj­nim doku­men­tar­nim, igra­nim i eks­pe­ri­men­tal­nim fil­mo­vi­ma. Filmovi su bili pri­ka­zi­va­ni na broj­nim doma­ćim i inter­na­ci­onal­nim fes­ti­va­li­ma, Zagreb dox, 25fps, Pula film fes­ti­val, Sarajevo film fes­ti­val, Beldocs, IDFA Amsterdam, IFF Roterdam, DOK Leipzig, IDFF Jihlava, CPH: DOX, Oberhausen, … Jedna je od osni­va­či­ca i čla­ni­ca umjet­nič­kog kolek­ti­va Ljubavnice. Dio je Restartovog edu­ka­cij­skog tima i niz godi­na radi kao pre­da­va­či­ca i men­to­ri­ca u Školi doku­men­tar­nog fil­ma, te kao vanj­ska surad­ni­ca na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti na novim medi­ji­ma i nas­tav­nič­kom odsjeku.

21:00 – 22:30
TROKUT, Dom mladih

Projekcija fil­ma “Leila i vuko­vi” 1984., Libanon, Palestina, HEINY SROUR
Oslanjajući se na arap­sko nas­li­je­đe usme­ne tra­di­ci­je i moza­ič­kog uzor­ka, Leila i vuko­vi film­sko je istra­ži­va­nje kolek­tiv­nog sje­ća­nja arap­skih žena i nji­ho­ve skri­ve­ne ulo­ge u povi­jes­ti tije­kom pro­tek­lih pola sto­lje­ća, kako u Palestini tako i u Libanonu.

8. svib­nja 2024.
BETON KINO, Dom mladih
11:30 – 13:00

Razgovor : Jakob Krese, Slovenija – Otvoreni raz­go­vor o ide­ja­ma nekog dru­gog mogu­ćeg kina
Libanonska reda­te­lji­ca Heiny Srour rek­la je: “Mi iz Trećeg svi­je­ta mora­mo odba­ci­ti ide­je film­ske nara­ci­je teme­lje­ne na bur­žo­askom roma­nu iz 19. sto­lje­ća s nje­go­vom posve­će­noš­ću har­mo­ni­ji. Naša su druš­tva pre­vi­še nače­ta kolo­ni­jal­nim sila­ma da bi se uklo­pi­la u te ured­ne scenarije.”

Hacia un ter­cer cine (Prema tre­ćoj kine­ma­to­gra­fi­ji) bio je mani­fest argen­tin­skih reda­te­lja Solanasa i Getina objav­ljen u časo­pi­su Tricontinental. Pozivali su na prak­su revo­lu­ci­onar­nog fil­ma. Idejom kina koje odba­cu­je pos­tav­ke prve i dru­ge kine­ma­to­gra­fi­je: svo­ju komer­ci­ja­li­za­ci­ju i ide­ju reda­te­lja-auto­ra sko­va­na je tre­ća kine­ma­to­gra­fi­ja koja poku­ša­va utje­lo­vi­ti prak­su deko­lo­ni­zi­ra­nja fil­ma. Jakob će podi­je­li­ti pri­mje­re fil­mo­va koji ne odva­ja­ju for­mu od sadr­ža­ja, auto­re koji su ga ins­pi­ri­ra­li svo­jim film­skim jezi­kom pro­pi­tu­ju­ći prev­la­da­va­ju­će zapad­njač­ko pri­po­vi­je­da­nje. Godard-ovim rije­či­ma “ne poli­tič­ki fil­mo­vi, već fil­mo­vi naprav­lje­ni politički”.

Jakob Krese odras­tao je izme­đu biv­še Jugoslavije i Njemačke. Studirao je kame­ru i reži­ju na Babelsbergu, Havani i Sarajevu. Od 2018. godi­ne radi kao sni­ma­telj, reda­telj, sce­na­rist i pro­du­cent kre­ativ­nih doku­men­ta­ra­ca. Njegovi su fil­mo­vi pri­ka­zi­va­ni na među­na­rod­no priz­na­tim fes­ti­va­li­ma kao što su IFFR Rotterdam, Vision du Réel, Palm Springs i Busan te su osvo­ji­li broj­ne nagra­de. Trenutno radi na svom dru­gom dugo­me­traž­nom fil­mu The Gods Must Be Mistaken.

13:15 – 14:45

Prezentacija: André di Franco, Brazil – Filmske arhe­olo­gi­je opresije
U ovoj se pre­zen­ta­ci­ji okre­će­mo susre­tu arhe­olo­gi­je i fil­ma kako bismo pro­miš­lja­li čuva­nje i izgrad­nju sje­ća­nja, spe­ci­fič­no u odno­su s arhi­tek­tu­rom i pros­to­ri­ma repre­si­je na glo­bal­nom jugu. Filmski stva­ra­te­lji kao što su Rithy Panh, Alain Resnais, Paulo Sacramento, kolek­tiv Forensic Architecture itd. poti­ču nas mis­li­ti na koji način film može ope­ri­ra­ti kao arhe­olo­ška prak­sa, otkri­va­ju­ći sje­ća­nja i proš­lost skri­ve­ne ispod slo­je­va služ­be­ne povijesti.

Imajući te sli­ke u vidu, zauz­vrat, mis­li­oci poput Didi-Hubermanna, Le Goffa i Waltera Benjamina poma­žu nam razu­mje­ti pro­ce­se kons­truk­ci­je i fabri­ka­ci­je sje­ća­nja kroz mate­ri­jal­nost i pros­tor. Miješanjem gle­da­nja sli­ka, refe­ren­ci i ras­pra­ve, u ovom tre­nut­ku želi­mo se otvo­ri­ti susre­tu s mate­ri­jal­noš­ću: “Kako može­mo stvo­ri­ti sli­ke koje pro­pi­tu­ju ins­ti­tu­ci­onal­nu povi­jest? Kako može­mo isko­ris­ti­ti mate­ri­jal­nost da otkri­je­mo povi­jest potla­če­nih, pros­to­ra nasi­lja i repre­si­je?” neka su od pita­nja na koja namje­ra­va­mo zajed­no potra­ži­ti odgovore.

André Di Franco bra­zil­ski je reda­telj, kus­tos i peda­gog. Trenutno zavr­ša­va svoj prvi dugo­me­traž­ni doku­men­tar­ni film Palimpsest. Kao film­ski selek­tor već je radio u Hrvatskoj, Španjolskoj i Brazilu. Godine 2022. sje­dio je u žiri­ju natje­ca­nja NEST na Međunarodnom film­skom fes­ti­va­lu u San Sebastianu, a 2017. bio je član mla­dog žiri­ja fes­ti­va­la Tiradentes (Brazil) i žiri­ja kri­ti­ča­ra fes­ti­va­la Ver e Fazer Filmes (Brazil).

16:00 -– 17:30

Praktična nas­ta­va: Anaís Córdova-Páez, Ekvador – Male dnev­ne revolucije
Na teme­lju ide­je da sna­ga sli­ke leži u nje­zi­noj moći da utje­če na našu maštu, ovaj susret poku­šat će pro­ši­ri­ti naše ima­gi­na­ri­je refe­ri­ra­ju­ći se na raz­li­či­te anga­ži­ra­ne umjet­nič­ke prak­se. Odnos umjet­ni­ca pre­ma tije­lu, oko­li­ni i femi­niz­mu pre­is­pi­tu­je pro­ce­se sje­ća­nja i este­ti­ke glo­bal­nog juga. U ovoj prak­tič­noj sesi­ji otvo­rit ćemo moguć­nost pre­poz­na­va­nja i lokal­nog pro­miš­lja­nja pos­to­je­ćih i mogu­ćih kolek­tiv­nih femi­nis­tič­kih prak­si kao malih dnev­nih revo­lu­ci­ja, te ćemo kre­ira­ti spe­ku­la­tiv­nu kola­bo­ra­tiv­nu akciju.

Anaís Córdova-Páez posve­će­na je pro­miš­lja­nju o tome kako poli­ti­ka, eko­lo­gi­ja, rod i pokret­ne sli­ke komu­ni­ci­ra­ju u eri inter­ne­ta. U sre­di­šte foku­sa stav­lja rad nje­ge kao način na koji iza­zi­va pro­ce­se kre­ativ­nos­ti u film­skoj pro­duk­ci­ji i izla­ga­nju. Redateljica je krat­ko­me­traž­nog fil­ma Lubricas (2016.), dio tima seri­je Amazonia+Covid (2020.), a tre­nut­no radi na eks­pe­ri­men­tal­noj pro­izve­de­noj film­skoj seri­ji Hematica, iz koje je dio krat­ko­me­traž­nog fil­ma Hematic cul­tu­res (2023.). Kustosica je EQUIS Feminist Film Festival (Ekvador), Zinegoak, LGBTIQ+ Film Festival i izved­be­ne umjet­nos­ti (Bilbao, Španjolska) i surad­ni­ca UNSEEN kina (Hrvatska). Programirala je za raz­li­či­te izlož­be­ne pros­to­re u Francuskoj, Španjolskoj, Ekvadoru i Kolumbiji. Bila je polaz­ni­ca Flaherty Seminara (2022.) i među­na­rod­na goš­ća Atmospheres of Violence na Sveučilištu Harvard (2023.)

17:45 – 19:15

Participativna radi­oni­ca: Sita Magfira, Indonezija – Kako radi kolektiv?
Sitin aka­dem­ski inte­res foku­si­ran je na dis­tan­ci­ra­nje od naci­ona­lis­tič­kih čita­nja i pisa­nja povi­jes­ti, poseb­no kroz veze jugo­is­toč­ne Azije i sred­njo­is­toč­ne Europe. Kroz svo­ja istra­ži­va­nja foku­si­ra se na svje­do­če­nja poje­di­na­ca i nes­luž­be­nih izvo­ra. Koristeći znans­tve­nu meto­do­lo­gi­ju istra­žu­je feno­me­ne migra­ci­ja i pos­lje­dič­nih afe­ka­ta koje pro­vo­ci­ra­ju. Paralelno s tim, Sita istra­žu­je poten­ci­jal miš­lje­nja kroz poli­tič­ke puko­ti­ne ili nezavršenosti.

Susret će zapo­če­ti istra­ži­va­njem tih inte­re­sa kroz par­ti­ci­pa­tiv­nu radi­oni­cu s dru­gim sudi­oni­ci­ma. Nakon toga, Sita će pred­sta­vi­ti rad svo­jeg kolek­ti­va, Lifepatch, koji se uglav­nom foku­si­ra na teku­ći pro­jekt o kolo­ni­jal­noj povi­jes­ti Sjeverne Sumatre. Projekt se, izme­đu osta­log, doti­če pita­nja povi­jes­ti oko­li­ša (uklju­ču­ju­ći kons­truk­ci­ju bota­nič­kog vrta), gubit­ka zna­nja i kolek­tiv­ne memo­ri­je te uple­te­nos­ti europ­skih zema­lja u kolo­ni­ja­li­zam. Također će pre­zen­ti­ra­ti nas­ta­vak nekih od tih prak­si u današ­njoj Indoneziji.

Sita Magfira (Budimpešta/Yogyakarta) je spi­sa­te­lji­ca, kus­to­si­ca i istra­ži­va­či­ca. Magistrirala je povi­jest u jav­noj sfe­ri sa sti­pen­di­jom Erasmus Mundus Joint Master Degrees. Radila je samos­tal­no i zajed­nič­ki, uglav­nom s kolek­ti­vom Lifepatch. Trenutačno istra­žu­je bele­tris­ti­ku i poezi­ju kao sred­stva pri­da­va­nja smis­la sva­kod­nev­nom životu.

21:00 – 22:30
TROKUT, Dom mladih

PROJEKCIJA ZAJEDNIČKI KURIRANIH KRATKIH FILMOVA

 

IMPRESSUM
Koncept 2024: Karla Crnčević, Kino UNSEEN

Kustosica Kustoske ško­le: Natasha Kadin

Dizajn: Nikola Križanac

Lektura i pri­je­vod: Katarina Duplančić

Tehnička podr­ška: Franko Sardelić Kolinac

Produkcija: MAVENA – 36 nje­zi­nih čuda

Koprodukcija: Multimedijalni cen­tar Split, Platforma Doma mla­dih, Koalicija udru­ga mla­dih, Kino UNSEEN, Centar za dram­sku umjet­nost i Francuski ins­ti­tut Zagreb

Donatori: Grad Split, Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja, Zaklada Kultura nova